Galaksija može da baci neke čudne krivulje, ali egzoplaneta otkrivena 1.232 svetlosne godine od nas je jedna od najčudnijih do sada.
To je VASP-193b, i iako je skoro 50 posto veći od Jupitera, toliko je lagan i pahuljast da je njegova ukupna gustina uporediva sa gustinom šećerne vate. To je samo dlaka preko 1 procenta gustine Zemlje. To je apsolutna kugla od maslačka na svetu… ako bi kugla od maslačka mogla biti planeta.
Iako nije nečuveno, egzoplanete poput VASP-193b su retke i mogle bi nam pomoći da bolje razumemo planetarnu evoluciju, prema međunarodnom timu koji predvodi astronom Kalid Barkaui sa Univerziteta u Liježu u Belgiji.
„VASP-193b je druga planeta najmanje gustine otkrivena do danas, posle Keplera-51d, koja je mnogo manja“, objašnjava Barkaoui.
„Njegova izuzetno mala gustina čini ga pravom anomalijom među više od pet hiljada egzoplaneta otkrivenih do danas. Ova izuzetno niska gustina ne može se reprodukovati standardnim modelima ozračenih gasnih divova, čak ni pod nerealnim pretpostavkom o strukturi bez jezgra.“
Gledanje na sve čudne i divne svetove koji su tamo ne samo da nam omogućava da kontekstualizujemo naš Sunčev sistem, već nam nudi i prozor u to kako se planetarni sistemi formiraju i razvijaju.
Gasni divovi blizu svojih zvezda su odlično oruđe za ovo jer naše razumevanje planetarne formacije znači da su se morali formirati negde drugde i migrirati unutra. Pored toga, zračenje od zvezde takođe znači da se mnogi od ovih svetova smanjuju.
VASP-193b je egzoplaneta koja kruži oko zvezde slične Suncu po imenu VASP-193. Ova zvezda je oko 1,1 puta veća od mase i 1,2 puta od radijusa Sunca i veoma je bliska Suncu po temperaturi i starosti. Ali VASP-193b kruži oko svoje zvezde bliže od bilo koje planete Sunčevog sistema: zumira jednom svakih 6,25 dana.
Proučavanje kako se svetlost zvezde menja dok se egzoplaneta okreće oko nje omogućilo je Barkauiju i njegovim kolegama da izračunaju poluprečnik i masu sveta. Njegov radijus je oko 1,46 puta veći od radijusa Jupitera. Ali njegova masa je neverovatno mala u poređenju: samo 0,139 puta od Jupiterove.
Iz ovih svojstava, istraživači su izveli gustinu egzoplanete: 0,059 grama po kubnom centimetru. Poređenja radi, Zemlja ima gustinu od 5,51 grama po kubnom centimetru. Gustina Jupitera je 1,33 grama po kubnom centimetru, što ima smisla – ima mnogo oblaka. Šećerna vata ima gustinu od 0,05 grama po kubnom centimetru.
„Planeta je toliko lagana da je teško zamisliti analogni materijal u čvrstom stanju“, kaže planetarni naučnik Julien de Vit sa Masačusetskog instituta za tehnologiju.
„Razlog zašto je blizu šećerne vate je taj što su oba prilično vazduh. Planeta je u suštini super pahuljasta.“
Pronađeno je vrlo malo drugih svetova sa uporedivom gustinom, ali oni nude neke naznake o tome kako takvi pahuljasti svetovi mogu da postoje. Neposredna blizina zvezde može da zagreje atmosferu, naduvavajući je, posebno ako je ta atmosfera bila pretežno vodonik i helijum.
Ali takav svet bi izgledao kao VASP-193b samo nekoliko desetina miliona godina, kada je zvezda mlađa i toplija; pored toga, toplota i vetrovi sa zvezde mogli bi prilično brzo da skinu tako slabu atmosferu.
Dakle, ovo predstavlja neke probleme. Smatra se da je zvezda stara do 6 milijardi godina; iako bi mogao postojati neki mehanizam za unutrašnju toplotu koja nadima atmosferu VASP-193b, uočena svojstva egzoplanete ne mogu se ponovo kreirati korišćenjem sofisticiranih modela planetarne evolucije.
„VASP-193b je kosmička misterija. Za njeno rešavanje će biti potrebno više opservacije i teorijskog rada“, kaže Barkaoui.
Dobra vest je da VASP-193b predstavlja odličnog kandidata za naknadne studije kako bi se videlo od čega je napravljena njegova atmosfera. Ovo je jedan od zadataka za koji je dizajniran svemirski teleskop Džejms Veb; samo jedno posmatranje tranzita, kaže tim, moglo bi da donese uvid koji objašnjava kako tako čudan, pahuljast, stari svet može da postoji u Univerzumu.