Mirise, kao što su kafa, cveće ili sveže pečena pita od bundeve, stvaraju molekuli mirisa koje oslobađaju različite supstance i otkrivaju ih naši nosovi. U suštini, mirišemo molekule, osnovnu jedinicu supstance koja zadržava fizička i hemijska svojstva.
Istraživački tim predvođen dr Džou Venom sa Instituta za psihologiju Kineske akademije nauka otkrio je da ovaj proces „mirisa“ uključuje analizu submolekularnih strukturnih karakteristika.
Studija je objavljena na internetu u časopisu Prirodno ljudsko ponašanje 18. marta.
U ovoj studiji, istraživači su poremetili obradu submolekularnih karakteristika iskorišćavanjem adaptacije – fundamentalnog mehanizma kojim se specifični neuronski odgovori raspadaju nakon ponavljajuće ili produžene stimulacije. Takođe su iskoristili odnose podstruktura-nadgradnja između odabranih jedinjenja.
Sistematske procene ponašanja više od 400 učesnika otkrile su slom u jedinstvenom „mirisu“ jedinjenja nakon adaptacije podstrukture, odnosno produženog izlaganja podstrukturi tog jedinjenja. Jedinjenje je počelo više da miriše na drugačije jedinjenje koje predstavlja njegov neprilagođeni deo. Važno je da se ova promena dogodila nezavisno od olfaktornih perceptivnih atributa kao što su intenzitet i prijatnost.
Dalja poređenja jačine i obrazaca odgovora mozga izazvanih mirisom pre i posle adaptacije podstrukture pokazuju da aktivnosti u prednjem piriformnom korteksu i amigdali nose lokalne strukturne informacije. Ove olfaktorne regije projektuju se na zadnji piriformni korteks, za koji je poznato da predstavlja kako nešto miriše kroz ansambl kodiranja.
U zadnjem delu piriformnog korteksa, adaptacija podstrukture čini obrazac odgovora na jedinjenje sličnijim odgovoru na neprilagođeni deo jedinjenja (za razliku od adaptiranog dela), čime je uporedo sa zapažanjima ponašanja.
Rezultati bacaju novo svetlo na neuronske proračune koji su u osnovi formiranja mirisa. Oni uspostavljaju direktnu korespondenciju između kodiranja submolekularnih hemijskih karakteristika i onoga što mi mirišemo, i pokazuju da perceptivni i neuronski prikazi mirisne supstance nisu nepromenljivi, već se mogu dinamički modifikovati nedavnim olfaktornim susretima.
Mirisi koje doživljavamo su stoga manifestacije kontinuirane analize i sinteze u olfaktornom sistemu, dah po dah, strukturnih karakteristika i odnosa isparljivih jedinjenja u našem hemijskom okruženju koje se stalno menja, prema istraživačima.
