U novom istraživanju objavljenom u Scientific Reports, internacionalni tim istraživača otkrio je da naša sposobnost da verujemo strancima može biti ukorenjena u našem DNK-u. Dok se poverenje često posmatralo kao društveni konstrukt, ovi rezultati bacaju svetlo na genetske osnove poverenja, nudeći nove uvide u njegovu važnost za zdravlje i društvenu koheziju.
Istraživanje je pokazalo da su ljudi koji veruju strancima skloniji da žive duže i zdravije u poređenju sa skeptičnijim pojedincima. Ovo otkriće postavlja temelje za razumevanje veze između genetike, poverenja i zdravlja.
Na čelu ovog istraživanja je dr Timothy Anderson, vođa odeljenja za genetičku i molekularnu epidemiologiju na Univerzitetu Lund, Švedska. Njegova najnovija studija, koja je obuhvatila 33.882 danska davaoca krvi, identifikovala je gen PLPP4 kao ključni faktor povezan sa poverenjem u druge.
„Ovo otkriće predstavlja značajnu prekretnicu u razumevanju bioloških osnova poverenja,“ kaže dr Anderson. „Gen PLPP4 objašnjava znatan deo varijacija u socijalnom poverenju, što ukazuje na njegovu ključnu ulogu u oblikovanju naših mehanizama preživljavanja i odgovora na stres.“
Iako je primamljivo spekulisati o potencijalnim terapijama ili manipulaciji ovim genom, dr Anderson upozorava da je potrebno dalje istraživanje pre nego što se izvuku takve zaključke. Ipak, otkriće genetskog temelja poverenja pruža novo polazište za interdisciplinarna istraživanja, otvarajući vrata novim strategijama za negovanje zdravijih i kohezivnijih zajednica u sve fragmentiranijem svetu.
Ova studija naglašava važnost poverenja kao ključnog faktora za zdraviji život i stabilnije društvo, ističući potrebu za daljim istraživanjem kako bi se razumela složena veza između genetike, poverenja i društvene kohezije.
