Tim koji predvodi prof. Vang Vei sa Instituta za botaniku Kineske akademije nauka (IBCAS) razotkrio je evolucionu istoriju arktičke flore. Studija je objavljena u časopisu Nature Communications.
Arktička tundra, severno od prirodne linije drveća, je relativno mlada i nova vrsta bioma i posebno je osetljiva na efekte globalnog zagrevanja. Sastav, gustina i distribucija arktičke vegetacije su se menjali kao rezultat zagrevanja klime. Stoga postoji hitna potreba da se bolje razume kako se arktička flora oblikovala tokom vremena.
U ovoj studiji, istraživači su odabrali 32 klade angiosperma koje se sastoje od 3.626 vrsta koje pripadaju 10 redova i 16 porodica širom stabla života kritosemenjača. Otkrili su da su širenje na Arktik i in situ diverzifikacija unutar Arktika pratili slične trendove tokom vremena, počevši od oko 10–9 Ma, naglo se povećavajući na oko 2,6 Ma, i dostižući vrhunac na oko 1,0–0,7 Ma.
Istraživači su sugerisali da su iniciranje i diverzifikacija moderne arktičke flore možda zajedno vođeni progresivnim promenama pejzaža i klime i fluktuacijama nivoa mora od ranog kasnog miocena.
Pored toga, identifikovali su zapadnu Severnu Ameriku kao glavni izvor arktičkog biljnog diverziteta.
„Otkrili smo da poreklo arktičke flore datira iz ranog kasnog miocena, što je mnogo ranije od preovlađujućeg gledišta o tome kada se ova flora prvi put pojavila. I pokazali smo da su i imigracija i in situ specijacija doprineli biodiverzitetu Arktička biota, ali ovo drugo je dugo zanemareno“, rekao je Vang, dopisni autor studije.
Naučnici su takođe sugerisali da postoji dugoročni koridor raspršivanja između Arktika i zapadne Severne Amerike.
„Trebalo bi da koridor raspršivanja između Arktika i zapadne Severne Amerike učinimo prioritetom očuvanja“, rekao je Vang.
