Prema analizi stotina sačuvanih primeraka ptica iz muzejskih zbirki širom sveta, postoji specifičan skup pravila o perju iza moći leta.
Ova novootkrivena pravila omogućavaju naučnicima da bolje predvide koji dinosaurusi takođe mogu da lete.
„Teropodni dinosaurusi, uključujući ptice, jedna su od najuspešnijih loza kičmenjaka na našoj planeti“, kaže paleontolog Field Museum of Natural Histori Jingmai O’Connor. „Jedan od razloga zašto su tako uspešni je njihov let. Jedan od drugih razloga je verovatno njihovo perje, jer postoje tako raznovrsne strukture.“
Njihovi novi podaci mogli bi da reše neke stare paleontološke debate o tome da li je let evoluirao kod dinosaurusa više puta.
Ispitujući perje krila 346 različitih vrsta ptica iz muzeja širom sveta, ornitolog iz Field Museum of Natural Histori Iosef Kiat otkrio je zanimljiv trend. Od najmanjeg kolibrija do najžešćeg orla, sve ptice koje lete imale su 9 do 11 asimetričnih letećih pera zvanih primarni.
Ali broj primarnih perja kod ptica koje ne lete je veoma varirao. Emusima potpuno nedostaju, dok se pingvini zamišljaju sa 40.
„Zaista je iznenađujuće da sa toliko stilova leta koje možemo naći kod modernih ptica, sve one dele ovu osobinu da imaju između devet i jedanaest primarnih pera“, kaže Kiat. „I bio sam iznenađen što izgleda da ovo niko ranije nije pronašao.“
Broj primarnih, zajedno sa simetrijom perja i proporcijama krila, tačno odražavaju kapacitet leta svih poznatih modernih ptica.
Gledajući fosile stare do 160 miliona godina, istraživači su identifikovali koji su preci ptica delili ove osobine i stoga su verovatno mogli da lete. Od 35 različitih vrsta izumrlih ptica, Kiat i O’Koner su identifikovali neke koje su imale pravo perje za let, a druge koje nisu.
Verovatni letači uključuju arheopteriks, koji se smatra jednom od najranijih ptica sličnih životinjama. Iako postoji debata o pravoj vezi između arheopteriksa i ptica, mali četvorokrilni dinosaurusi zvani mikroraptori takođe su imali ove karakteristike, iako uopšte nisu direktno povezani sa pticama.
„Tek nedavno su naučnici shvatili da ptice nisu jedini leteći dinosaurusi“, objašnjava O’Konor.
Čudno, Caudipterik je posedovao tačan broj primarnih pera, ali su bila skoro potpuno simetrična, „skoro sigurno“ isključujući let. Istraživači spekulišu da je Caudipterikov predak verovatno mogao da leti, ali je rod od tada izgubio ovu sposobnost.
„Izgleda da naši rezultati sugerišu da je let evoluirao samo jednom kod dinosaurusa“, kaže O’Konor.
Njihova analiza ukazuje da je anatomija potrebna za let evoluirala u vrsti predaka svih ovih pennaraptoranskih grupa pre nego što su se diverzifikovali. Neki, poput Caudipterika, rano su postali neleteći. Oni poput Microraptora zadržali su svoj let, ali su završili u evolucionom ćorsokaku. Druge su postale moderne ptice.
Kiat i O’Connor ističu tvrdnje koje sugerišu da je let evoluirao više puta kod dinosaurusa zasnovane samo na podacima o skeletu.
„Mi tvrdimo da je nemoguće proceniti potencijal leta kod neptičjih pennaraptorana bez ispitivanja strukture perja koje formira samo krilo“, pišu u svom radu.
Oni veruju da nam još uvek nedostaju najranije faze evolucije krila iz naših fosilnih zapisa, tako da je malo verovatno da će ovo biti poslednja reč u debati.
