Naučnici otkrivaju da san možda ne čisti toksine iz mozga

Naučnici otkrivaju da san možda ne čisti toksine iz mozga

Sposobnost mozga da se oslobodi toksina zapravo može biti smanjena tokom spavanja, suprotno vodećoj naučnoj teoriji.

Tokom protekle decenije, vodeće objašnjenje zašto spavamo bilo je da to mozgu daje priliku da izbaci toksine. Međutim, nova studija koju su vodili naučnici sa UK Instituta za istraživanje demencije (UK DRI) na Imperijal koledžu u Londonu ukazuje da to možda nije tačno.

Merenjem klirensa toksina i kretanja tečnosti u mozgu miševa, oni su pokazali da je značajno smanjen tokom spavanja i pod anestezijom.

Istraživači su koristili fluorescentnu boju, videvši koliko brzo se boja premešta iz jednog dela mozga u drugi i uklanja se iz mozga. To im je omogućilo da direktno mere brzinu uklanjanja boje iz mozga. Otkrili su da je klirens boje smanjen za oko 30% kod miševa koji spavaju i 50% kod miševa koji su bili pod anestezijom, u poređenju sa miševima koji su bili budni.

Pre toga, vodeća teorija je bila da san poboljšava uklanjanje toksina iz mozga, što se dešava preko glimfatičkog sistema (mehanizam koji ispire otpad iz centralnog nervnog sistema). Međutim, ovo nikada nije konačno potvrđeno i prethodne studije su se oslanjale na indirektna sredstva za merenje protoka tečnosti kroz mozak.

Prema istraživačima, najnovija otkrića su iznenađujuća i sada je potrebno više rada da bi se razumelo šta se tačno dešava i zašto. Njihov rad je objavljen u časopisu Nature Neuroscience.

Profesor Nik Franks, profesor biofizike i anestetike na Imperijal koledžu u Londonu, i ko-voditelj studije, rekao je: „Oblast je bila toliko fokusirana na ideju čišćenja kao jednog od ključnih razloga zašto spavamo, da smo bili veoma iznenađeni da bismo primetili suprotno u našim rezultatima. Otkrili smo da je brzina uklanjanja boje iz mozga značajno smanjena kod životinja koje su spavale ili pod anestezijom.

„Još uvek ne znamo šta je to u ovim stanjima koja usporavaju uklanjanje molekula iz mozga. Sledeći korak u našem istraživanju biće pokušaj da se razume zašto se to dešava.“

Veličina molekula može uticati na brzinu kretanja kroz mozak, a neka jedinjenja se čiste kroz različite sisteme. Prema tome, stepen u kojem su nalazi generalizirani još nije potvrđen.

Profesor Bill Visden, privremeni direktor Centra za istraživanje demencije u Velikoj Britaniji u Imperialu, i ko-voditelj studije objasnili su: „Iako smo pokazali da čišćenje toksina možda nije ključni razlog zašto spavamo, ne može se osporiti da je san važan.

„Poremećen san je uobičajen simptom koji doživljavaju ljudi koji žive sa demencijom, ali još uvek ne znamo da li je to posledica ili pokretački faktor u progresiji bolesti. Može biti da dobar san pomaže u smanjenju rizika od demencije iz razloga osim čišćenja toksina.

„Druga strana naše studije je da smo pokazali da je čišćenje mozga veoma efikasno tokom budnog stanja. Uopšteno govoreći, budan, aktivan i vežbanje može efikasnije očistiti mozak od toksina.“

Zatim, istraživači imaju za cilj da otkriju kako san smanjuje uklanjanje toksina iz mozga kod miševa i da istraže da li su njihovi nalazi primenljivi na ljude.