Dobro je poznato da su ljudi sa dijabetesom tipa 2 pod povećanim rizikom od razvoja Alchajmerove bolesti, ali razlog zašto nije u potpunosti shvaćen i područje je trenutnog istraživanja.
Naučnici sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Vejk Forest otkrili su novi mehanizam koji pokazuje da su povećani unos šećera i povišeni nivo glukoze u krvi dovoljni da izazovu nakupljanje amiloidnog plaka u mozgu, što povećava rizik od Alchajmerove bolesti. Amiloidni plak se sastoji od toksičnih proteina u mozgu.
Nalazi studije se pojavljuju na internetu u JCI Insight.
„Želeli smo bolje razumevanje metaboličkih promena kod dijabetesa koje dovode mozak u opasnost od Alchajmerove bolesti ili ubrzavaju patologiju koja se već formira u mozgu pojedinaca koji će nastaviti sa dijagnozom Alchajmerove bolesti“, rekla je Shannon Macaulei, dr. ., vanredni profesor fiziologije i farmakologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Vake Forest i glavni istraživač studije.
Koristeći model miša, istraživački tim je pokazao da se više amiloidnih plakova formira kada se daje šećerna voda umesto obične vode za piće. Takođe su otkrili da povišenje šećera u krvi povećava proizvodnju amiloida-beta u mozgu.
„Ovo otkriće je značajno jer pokazuje da je konzumiranje previše šećera dovoljno da izazove proliferaciju amiloidnog plaka i poveća rizik od Alchajmerove bolesti“, rekao je Macaulei.
Da bi bolje razumeli molekularne pokretače ovog fenomena, istraživački tim je identifikovao metabolički senzor na neuronima koji povezuje promene u metabolizmu sa aktiviranjem neurona i proizvodnjom amiloida-beta. Senzori su poznati kao kalijumovi kanali osetljivi na adenozin trifosfat (ATP) ili K ATP kanali. ATP je izvor energije koji je potreban svim živim ćelijama za preživljavanje. Ovi kanali osećaju koliko je energije dostupno za zdravu funkciju. Ometanje ovih senzora menja način na koji mozak funkcioniše normalno.
„Koristeći genetske tehnike kod miševa, uklonili smo ove senzore iz mozga i pokazali da povišenje šećera u krvi više ne povećava nivoe amiloida-beta ili formiranje amiloidnog plaka“, rekao je Macaulei.
Zatim su istraživači istraživali ekspresiju ovih metaboličkih senzora u ljudskom mozgu Alchajmerove bolesti i ponovo otkrili da se ekspresija ovih kanala menja sa dijagnozom Alchajmerove bolesti.
Prema Macauleiju, studija sugeriše da ovi metabolički senzori mogu igrati ulogu u razvoju Alchajmerove bolesti i da bi na kraju mogli dovesti do novih tretmana.
„Ono što je najznačajnije je da farmakološka manipulacija ovim K ATP kanalima može imati terapeutsku korist u smanjenju amiloid-beta patologije za dijabetičare i predijabetičare“, rekao je Macaulei.