Protein koji je široko proučavan zbog povezanosti sa neurodegenerativnim bolestima kao što je amiotrofična lateralna skleroza (ALS) takođe je povezan sa meduloblastomom, vrstom raka centralnog nervnog sistema. Meduloblastom je jedan od najčešćih i najagresivnijih tumora mozga kod dece, koji nastaje iz nediferenciranih ćelija tokom ranog neuralnog razvoja.
Studija koju je vodila grupa brazilskih naučnika pokazala je in vitro i in vivo da je gen VAPB povezan sa proliferacijom ćelija u ovim tumorima. Članak o studiji objavljen je u časopisu Naučni izveštaji.
Otkriće ukazuje na potencijalni marker ozbiljnosti i, nakon više istraživanja, na buduću terapijsku metu. Meduloblastom se trenutno leči kombinacijom operacije za uklanjanje tumora i terapije zračenjem i/ili hemoterapije, od kojih su obe agresivne i mogu izazvati dugotrajno oštećenje mozga.
VAPB je skraćenica za protein B/C povezan sa membranskim proteinom povezan sa vezikulama. Membranski proteini povezani sa vezikulama (VAMP) su porodica proteina koji igraju ključnu ulogu u ćelijskim procesima, posebno u metabolizmu lipida i unutarćelijskom transportu. Oni su izraženi u svim tipovima ćelija, ali su posebno izraženi u neuronima.
U studiji je visoka ekspresija gena VAPB u meduloblastomu korelirala sa smanjenim preživljavanjem pacijenata. Proliferacija tumorskih ćelija zahteva protein, a pojačano povećanje može učiniti bolest još agresivnijom. S druge strane, VAPB inaktivacija (nokaut) korišćenjem uređivanja gena CRISPR/Cas9 odložila je progresiju ćelijskog ciklusa.
„Ova otkrića pružaju nove pravce za razumevanje molekularne osnove neuroloških bolesti. Glavna novina u studiji je veza između ovog proteina povezanog sa neurodegeneracijom i razvojem tumora. Prethodno istraživanje je pokazalo da je izražen u raku dojke, ali ništa nije imalo do sada je ukazivalo na vezu sa rakom centralnog nervnog sistema“, rekao je Osvaldo Kit Okamoto, profesor na Institutu za biološke nauke Univerziteta u Sao Paulu (IB-USP).
Okamoto je zajednički dopisni autor članka sa Florisom Fojerom, profesorom na Evropskom istraživačkom institutu za biologiju starenja Univerziteta u Groningenu u Holandiji. Takođe je bio jedan od savetnika za teze za prvu autorku, Amandu Fariju Asoni, tokom njenog doktoriranja. istraživanja.
Studija je sprovedena u Centru za istraživanje ljudskih matičnih ćelija i genoma (HUG-CELL). HUG-CELL vodi Maiana Zatz, profesor na IB-USP i takođe koautor članka.
„Ekspresija ovog proteina je smanjena kod ALS-a, a smanjenje izaziva degeneraciju. S druge strane, otkrili smo da je visoka ekspresija VAPB u meduloblastomu u korelaciji sa smanjenjem preživljavanja pacijenata, a kada smo uklonili ekspresiju proteina u tumorskim ćelijama , ćelijski ciklus je usporen, ali ćelije nisu umrle.“
„Preduzeli smo prve korake ka identifikaciji nekih puteva koji su izmenjeni nedostatkom VAPB-a, ali sada moramo bolje da razumemo koji su putevi najvažniji“, rekao je Asoni za agenciju FAPESP.
Statistike o meduloblastomu u Brazilu su šture, ali stručnjaci procenjuju da se izlečenje ne postiže u oko trećini svih slučajeva. Tumori centralnog nervnog sistema čine 20% karcinoma u detinjstvu, koji pogađaju uglavnom decu uzrasta od 5 godina ili manje, prema Nacionalnom institutu za rak (INCA).
U ukupnoj brazilskoj populaciji, predviđa se da će novih slučajeva raka centralnog nervnog sistema u proseku 11.490 godišnje u periodu 2023-25, prema izveštaju INCA „Estimativa 2023: incidencia de cancer no Brasil“: 6.110 kod muškaraca i 5.380 kod žena, što odgovara stopama incidencije od 5,8 na 100.000 muškaraca i 4,85 na 100.000 žena. Širom sveta, broj slučajeva raka centralnog nervnog sistema iznosi oko 310.000 godišnje (1,6% svih slučajeva raka).
