Japanski tim kombinovao je detaljno snimanje pokreta novorođenčadi i odojčadi sa računarskim modelom mišićno-koštanog sistema. To im je omogućilo analizu komunikacije između mišića i čula u celom telu.
Povezane vesti Šta sve beba može u maminom stomaku Zdravlje 06. dec 2019 Zdravlje 06. dec 2019
„Prethodna istraživanja senzomotoričkog razvoja bila su usredsređena na kinematička svojstva, mišićne aktivnosti koje prouzrokuju pokrete u zglobu ili delu tela. Međutim, naša studija bila je usredsređena na aktivnost mišića i senzorne ulazne signale za celo telo“, rekao je koautor studije dr Hošinori Kanazava sa Univerziteta u Tokiju.
On je dodao da su kombinacijom mišićno-koštanog modela i neuronaučne metode otkrili da spontani pokreti, za koje se čini da nemaju eksplicitni zadatak ili svrhu, doprinose koordiniranom senzomotornom razvoju.
Ovo otkriće ima implikacije na medicinska stanja i baca novo svetlo na mnoštvo poremećaja, koji variraju od grčeva i spazama do multiple skleroze, povrede kičmene moždine, bolesti motoričkih neurona, pa čak i cerebralne paralize.
Stotine neurona koji kontrolišu svaki mišić sinhronizovani su u fetusu kako bi stvorile snažne kontrakcije koje aktiviraju „senzore“. Bolje razumevanje razvoja senzomotornog sistema moglo bi da dovede do ranijih dijagnoza i efikasnijih tretmana.
„Naši rezultati impliciraju da odojčad razvijaju sopstveni senzomotorni sistem na osnovu istraživačkog ponašanja ili znatiželje, tako da ne ponavljaju samo istu radnju već niz radnji. Osim toga, naša otkrića pružaju konceptualnu vezu između ranih spontanih pokreta i spontane neuronske aktivnosti“, ističe dr Kanazava.
Najnoviji rezultati podupiru teoriju da novorođenčad i odojčad mogu da steknu veštine koordinacije kroz spontane pokrete celog tela bez izričite svrhe ili zadatka, prenosi Index.hr.
„Moj cilj je razumevanje osnovnih mehanizama ranog motoričkog razvoja i pronalaska znanja koja će pomoći u promociji razvoja beba“, napomenuo je doktor.
Većina trudnica počinje da oseća pokrete bebe između 16. i 24. nedelje, a opisuju ih kao udarce, lepršanje, zamahe ili kotrljanje. Studija je objavljena u „Proceedings of the National Academy of Sciences“.
