Zemljini okeanski rovovi su još uvek obavijeni velom misterije, i to sa dobrim razlogom. Ponirući čak 11 kilometara ispod površine, njihove tamne, hladne vode su pod zapanjujućim pritiskom – do 1.088 atmosfera.
Ipak, uprkos teškim uslovima, čudna stvorenja nekako uspevaju tamo dole. I nakon decenija borbe da ih prouče, naučnici konačno počinju da rasvetljavaju okeanske rovove i njihove stanovnike.
U novoj studiji, istraživači iz SAD-a i Čilea otkrivaju jednu takvu vrstu: brzog, sablasnog predatora iz rova Atakama kod zapadne obale Južne Amerike, koji se razlikuje od mnogih stanovnika rovova.
Nazvano Dulcibella camanchaca, stvorenje je amfipod – raznolika grupa rakova sličnih škampima koji obično jedu detritus ili traže hranu u morskim ili slatkovodnim staništima. Istraživači su pronašli četiri jedinke ove vrste na dubini od 7.902 metra.
D. camanchaca je prvi veliki, aktivni grabežljivac amfipod pronađen tako duboko, prema autorima studije, sa čileanskog Univerziteta Konsepsion i Okeanografske ustanove Voods Hole (VHOI) u SAD.
Njegovo otkriće u hadal zoni nagoveštava koliko malo još uvek znamo o ovim čudnim morskim podzemnim svetovima. Rovovi mogu da sadrže biološke tajne sa vrednim primenama za čovečanstvo, da ne spominjemo ključne informacije o njihovoj sopstvenoj ekologiji i potrebama očuvanja.
Proučavanje ekstremnih staništa poput ovog na Zemlji takođe daje informacije o potrazi za vanzemaljskim životom na okeanskim mesecima kao što su Evropa ili Encelad.
Za sada, međutim, pronalaženje ovog jedinstvenog Zemljana je sama po sebi velika vest. Svi ostali amfipodi pronađeni u najmračnijim dubinama rova Atakama bili su čistači, napominju autori, i dok su grabežljive vrste poznate iz drugih rovova, one su i dalje važno otkriće bilo gde.
Naročito u ovom slučaju, čini se: D. camanchaca ne samo da potiče iz ranije nepoznate vrste, već i njena morfologija i DNK sugerišu da je ovo takođe novootkriveni rod.
Dva slična roda amfipoda su nazvana po likovima iz španskog romana Don Kihot iz 17. veka, pa je tim nastavio ovu tradiciju tako što je roman nazvao rodom Dulcibella u čast lika po imenu Dulsineja del Toboso (naučni naziv Dulsineja je već uzela buba ).
Naziv vrste camanchaca preveden je kao „tama“ sa autohtonih jezika u obližnjoj zapadnoj Južnoj Americi, napominju istraživači. Izabrali su ga da označe mračne dubine koje ovo stvorenje šunja.
„Dulcibella camanchaca je grabežljivac koji brzo pliva i koji smo nazvali po ‘tami’ na jezicima naroda iz regiona Anda kako bismo označili duboki, tamni okean odakle potiče“, kaže ko-voditeljica Johana Veston, hadal ekolog. at VHOI.
Bela boja amfipoda je standardna odeća u tamnim staništima kao što su pećine ili rovovi.
Ovaj primerak je izmeren na nešto manje od 4 centimetra, što je više nego dvostruko veće od njegovih najsličnijih rođaka Doroteje i Kleonarda. Za razliku od manje pokretnih amfipoda, spretno juri okolo u potrazi za hranom.
D. camanchaca lovi i jede uz pomoć specijalizovanih dodataka grabljivica zvanih gnatopodi. Mogućnosti za ishranu su ograničene u okeanskim rovovima, ali izgleda da ova vrsta lovi druge, manje amfipode.
Trench Atacama se proteže do 8 km ispod površine istočnog Pacifika, formiran dok se jedna tektonska ploča polako uvlači u i ispod druge.
Dok se rovovi globalno klasifikuju zajedno kao hadal zona, oni imaju tendenciju da budu fizički izolovani jedni od drugih u stvarnom životu, poput ostrva negativnog prostora odvojenih delovima morskog dna.
I poput ostrva na površini, svaki okeanski rov može ugostiti sopstveno bogatstvo endemskih divljih životinja, koje vrvi od stvorenja koja se nigde drugde ne nalaze. Biće potrebno mnogo više istraživanja da bi se otkrilo obilje i raznovrsnost života u rovovima, ali ovakvi nalazi mogu biti daleko.
Pronalaženje nove vrste je uvek velika stvar, posebno u tako ekstremnom okruženju, a otkrivanje roda je još ređe. Ali ako to radite na mestu kao što je rov Atacama, dodaje se jedinstvena intriga, objašnjava Veston, zbog onoga što implicira o drugim, još uvek nepoznatim stanovnicima ovog mračnog carstva.
„Najuzbudljivije je što su podaci o DNK i morfologiji ukazali na to da je ova vrsta takođe novi rod, naglašavajući rov Atakama kao endemsko žarište“, kaže ona.
Nova vrsta se pojavila tokom istraživačke ekspedicije 2023. godine, deo novog čileanskog integrisanog sistema za posmatranje dubokog okeana.
Istraživači su prikupili uzorke pomoću lender vozila ili nevezane platforme koja prevozi naučnu opremu (poput zamki sa mamcem) do hadal zone i nazad.
„Zajednički napori i integrativni pristup ove studije potvrdili su Dulcibella camanchaca kao novu vrstu i naglašavaju tekuća otkrića biodiverziteta u rovu Atakama“, kaže jedan od vodećih autor Karolina Gonzalez, okeanograf sa Univerziteta u Konsepsionu.
„Ovo otkriće naglašava važnost kontinuiranog istraživanja dubokog okeana, posebno u prednjem dvorištu Čilea. Očekuje se još otkrića dok nastavimo da proučavamo rov Atakama.“
Studija je objavljena u Sistematika i biodiverzitet.
