Novo istraživanje koje su sproveli naučnici sa Univerziteta Kolumbija i Jejla pokazuje da bebe mogu formirati sećanja još u prvim mesecima života, ali ih kasnije ne mogu prizvati. Ovi nalazi, objavljeni u prestižnom časopisu Science, bacaju novo svetlo na fenomen poznat kao infantilna amnezija – nemogućnost odraslih da se sete događaja iz ranog detinjstva.
Kognitivna neurološkinja Tristan Jejts sa Univerziteta Kolumbija objašnjava da, iako svi imamo sećanja na ono što se dogodilo pre nekoliko sati, dana ili godina, gotovo niko nema uspomene iz perioda pre treće godine života.
„To je vreme kada učimo ko su naši roditelji, kako da govorimo i hodamo, ali se toga kasnije ne sećamo“, kaže Jejts.
Istraživači su želeli da otkriju da li su bebe sposobne da uopšte formiraju sećanja ili je problem u tome što ta sećanja postaju nepristupačna kako starimo. Njihovi nalazi pokazuju da su sećanja zaista formirana u ranom detinjstvu, ali ih kasnije jednostavno ne možemo prizvati.
Jedan od glavnih izazova u istraživanju pamćenja kod beba jeste to što one ne mogu govoriti niti odgovarati na pitanja. Zato su naučnici osmislili poseban eksperiment pomoću fMRI skeniranja mozga.
Bebe su tokom eksperimenta gledale seriju slika dok su bile u fMRI skeneru. Svaka slika prikazivala je različite objekte, poput pejzaža, igračaka i lica. Nakon nekoliko minuta, iste slike su im ponovo prikazane zajedno sa novim slikama iz iste kategorije. Ako bi beba provela više vremena gledajući poznatu sliku nego novu, to bi značilo da je prepoznaje i da sećanje postoji.
Istovremeno, fMRI skeniranje je pokazivalo šta se dešava u bebinom mozgu, posebno u hipokampusu, oblasti odgovornoj za formiranje dugoročnih sećanja.
Rezultati su otkrili da već od 12. meseca života postoji jasna povezanost između aktivnosti hipokampusa i sposobnosti beba da se sete slika. Što je hipokampus bio aktivniji kada je beba prvi put videla sliku, veća je bila verovatnoća da će je kasnije prepoznati.
„Ovo je jasan dokaz da bebe ne samo da mogu formirati sećanja, već da se taj proces odvija u istom delu mozga koji kod odraslih upravlja pamćenjem“, kaže Jejts.
Iako ovo istraživanje potvrđuje da bebe mogu da formiraju sećanja, ona i dalje postaju nepristupačna u kasnijem životu. Razlog za to, prema naučnicima, može ležati u velikim promenama koje mozak prolazi u prvim godinama života.
„Mozak beba je izuzetno plastičan i brzo se menja. Tokom ranog detinjstva, neuronske veze se neprestano preuređuju, što može dovesti do toga da rana sećanja postanu izgubljena ili nedostupna“, objašnjava kognitivni neurološkinja sa Jejla Nik Turk-Braun.
On dodaje da razumevanje ovog procesa može imati značajne implikacije ne samo za shvatanje razvoja deteta, već i za istraživanje uticaja ranog stresa i traume.
Jedno od najvažnijih pitanja koja se sada postavljaju jeste da li su ta rana sećanja zauvek izgubljena ili su jednostavno zaključana u našem mozgu. Da bi istražili ovu mogućnost, naučnici sprovode novi eksperiment u kojem roditelji snimaju kućne video zapise iz perspektive svoje bebe. Kasnije će te snimke prikazivati bebama i pratiti kako njihov mozak reaguje na poznate scene.
„Ako uspemo da pronađemo način da reaktiviramo ta rana sećanja, to bi moglo imati ogromne posledice za razumevanje razvoja mozga, ali i za tretman trauma i poremećaja pamćenja“, kaže Turk-Braun.
Ova studija otvara potpuno novu perspektivu o razvoju pamćenja i pokazuje da naš mozak u najranijim danima života već aktivno beleži informacije – čak i ako ih kasnije ne možemo dozvati.
