Naučnici su izneli hitne akcije potrebne za zaštitu škotskih jezera od uticaja klimatskih promena, procenjujući da štetno cvetanje algi košta nacionalnu ekonomiju najmanje 16,5 miliona funti godišnje.
Centar za ekologiju i hidrologiju Ujedinjenog Kraljevstva (UKCEH) i Institut James Hutton izneli su niz preporuka u novom izveštaju za CREV—Škotski centar za ekspertizu za vode.
To prati njihovu prethodnu studiju za CREV koja je otkrila da jezera i akumulacije u zemlji već prolaze kroz brzo i ekstenzivno zagrevanje, pri čemu temperatura vode u većini praćenih jezera raste između 0,25 i 1 stepen Celzijusa godišnje između 2015. i 2019.
Ta studija takođe predviđa da bi između 2020. i 2080. temperature jezera i rezervoara mogle dalje porasti do 3 stepena Celzijusa ukupno tokom tog perioda.
Zajedno sa visokim koncentracijama biljnih hranljivih materija kao što je fosfor, od kojih većina ulazi u vodene tokove preko poljoprivrednog oticanja, ovo podstiče izbijanje cvetanja algi. Ovo cvetanje negativno utiče na kvalitet vode i vodeni biodiverzitet i proizvodi toksine štetne za životinje i ljude.
Procenjeni godišnji trošak od 16,5 miliona funti uključuje veće troškove tretmana vode, finansijske gubitke za lokalna preduzeća kada su vodotoci zatvoreni za javnost i smanjenje vrednosti imovine u okolini.
Novi izveštaj za CREV, koji je sa sedištem u Hatonu, upozorava da bi, ako ne bude bilo mera za ograničavanje globalnog zagrevanja ili zagađenja hranljivim materijama, koncentracija fosfora u našim vodama mogla više nego da se udvostruči zbog promena u korišćenju zemljišta i obrascima padavina. Ovo će, zajedno sa toplijim vodama, u velikoj meri povećati rizik od štetnog cvetanja algi.
Međutim, istraživači iz UKCEH-a i Hutton-a procenjuju da bi, prema najboljem scenariju, gde postoji akcija za smanjenje emisija gasova staklene bašte i da se poštuju prakse održivog upravljanja zemljištem, zagađenje fosforom moglo pasti za 20 procenata u poređenju sa sadašnjim.
U izveštaju se naglašava da je važno da se širom Škotske preduzmu druge mere kako bi se ublažili uticaji, dok se ne preduzmu značajna globalna akcija za rešavanje problema emisija i ispunjavanje ciljeva Pariskog sporazuma o globalnom zagrevanju.
Glavna preporuka naglašava potrebu za sprovođenjem efikasnih politika i praksi upravljanja zemljištem koje imaju za cilj smanjenje količine fosfora koji ulazi u jezera i rezervoare. Ovaj ključni nutrijent prisutan je u đubrivima, kao iu životinjskom i ljudskom otpadu.
Širom većeg dela Škotske, oticanje sa zemlje je glavni izvor zagađenja fosforom i verovatno će se povećati zbog klimatskih promena. Samo 1 procenat od 7.000 proučavanih jezera dobija otpadne vode iz radova na prečišćavanju otpadnih voda. Međutim, poznato je da je višak zagađenja hranljivim materijama iz otpadnih voda problem na nekim jezerima, tako da bi rešavanje ovoga povećalo otpornost ekosistema na uticaje klimatskih promena,
Slatkovodni ekolog dr Linda Mej iz UKCEH, glavni autor izveštaja, rekla je: „Naša klima se brzo menja i štetno cvetanje algi postaje sve češće. Ovo smanjuje vrednost naših vodotokova za rekreaciju, snabdevanje vodom i stanište divljih životinja Da bismo ublažili ove efekte, moramo da smanjimo unos hranljivih materija u naša jezera i rezervoare.“
„Naš izveštaj pokazuje da, usvajanjem održivije prakse korišćenja zemljišta i načina života, možemo zaštititi naša jezera kako bi uživale buduće generacije.
Autori knjige Ublažavanje uticaja klimatskih promena na kvalitet vode u stajaćim vodama Škotske kažu da male intervencije, kao što je postavljanje više tampon traka na zemljište u blizini jezera, imaju mnogo manji uticaj na smanjenje oticanja fosfora.
Dr Miriam Glendell sa Instituta James Hutton je rekla: „Naše modeliranje je pokazalo da efikasnija upotreba đubriva na osnovu redovnog testiranja tla kako bi se uskladila primena sa potražnjom useva može skoro prepoloviti količinu hranljivih materija koja se gubi iz zemlje u vodu.
Što se tiče drugih mogućih rešenja, autori kažu da je potrebno više istraživanja o efikasnosti, troškovima i uticaju hemijskih tretmana na životnu sredinu i uklanjanja sedimenta ili vode bogatih hranljivim materijama.
Komitet za klimatske promene je rekao da su mnogi rizici vezani za klimu u Škotskoj uglavnom nepoznati zbog nedostatka efikasnog praćenja naših ekoloških sistema, uključujući naše stajaće vode.
U novom izveštaju koji je objavio CREV to ponavlja, dodajući da rizike od zagađenja fosforom i cvetanja algi treba pratiti na pojedinačnim lokacijama pored redovnog testiranja tla na farmama kako bi se podstakla poboljšana efikasnost korišćenja hranljivih materija.
Autori takođe pozivaju na sveobuhvatnu procenu uticaja na cenu cvetanja algi, rekavši da je njihov proračun verovatno potcenjen. Na primer, isključuje veterinarske i medicinske troškove.
Procenjena cena jedne epidemije u Loh Levenu, zasnovana na gubitku prihoda za ribarstvo, hotele, restorane i druga lokalna preduzeća, iznosi oko 2 miliona funti godišnje.
Rejčel Helivel, direktorka CREV-a, rekla je: „Ako se ne preduzmu mere za ublažavanje efekata klimatskih promena, verovatno će se povećati učestalost i veličina štetnih izbijanja cvetanja algi, što će dovesti do neuspeha mnogih voda da se pridržavaju međunarodnih standarda. standarde kvaliteta vode i premašuju gornje granice za bezbednu upotrebu koje je postavila Svetska zdravstvena organizacija“.
Mairi McAllan, sekretarica kabineta za ekonomiju blagostanja, neto nulu i energiju u škotskoj vladi, rekla je: „Kao i povezani izazov klimatskih promjena, gubitak vrsta i degradacija našeg prirodnog okruženja je hitan slučaj“.
„Zato se škotska vlada obavezala da će potrošiti 65 miliona funti na obnovu prirode tokom rada ovog parlamenta preko našeg Fonda za obnovu prirode — najvećeg fonda za prirodu u Škotskoj. Ovo uključuje pružanje podrške za ciljanu sadnju drveća na obalama kako bi se naše reke ohladile, koji će zaštititi vrste poput divljeg atlantskog lososa“.
„Takođe smo izdvojili 315 miliona funti od 2015. kroz našu agro-ekologiju klimatske šeme (AECS) da podržimo održive i regenerativne poljoprivredne prakse, a ovogodišnji AECS takođe uključuje podršku za lagune za navodnjavanje koje bi trebalo da pomognu u upravljanju vodnim resursima i da pomognu u ublažavanju efekti klimatskih promena“.
