Cirkadijalni sat našeg tela utiče na sve, od pospanosti do metabolizma – a takođe može uticati na to koliko su efikasni određeni tretmani protiv raka, prema nedavnim istraživanjima.
Inhibitori kontrolne tačke su lekovi za imunoterapiju koji blokiraju vezivanje ključnih proteina za kancerozne tumore, što znači da T ćelije imunog sistema mogu lakše prepoznati i ubiti rak. Oni su u teoriji dobra ideja, posebno jer su lekovi manje toksični od hemoterapije, ali naučnici pokušavaju da pronađu načine da povećaju uticaj ovog pristupa u praksi.
U SAD je trenutno odobreno nekoliko terapija inhibitorima kontrolnih tačaka za ljudsku upotrebu, ali iako ovi lekovi mogu da leče širok spektar karcinoma, oni deluju samo za neke pacijente.
Možda cirkadijalni ritam osobe utiče na taj ishod.
Ovde je tim sa Univerziteta Kalifornije, Irvine (UC Irvine) otkrio da kod mišjih modela kolorektalnog karcinoma, 24-časovni cirkadijalni ciklus sata utiče i na snagu odbrane koju stvaraju tumori, i na sposobnost inhibitora kontrolnih tačaka da boriti se sa njima.
Štaviše, kada je cirkadijalni ritam bio poremećen kod miševa, to je smanjilo sposobnost imunog sistema da se bori protiv raka. Ovo, zajedno sa brojnim prethodnim istraživanjima, sugeriše da bi promene u načinu života kao i vreme lečenja mogle biti od pomoći u borbi protiv raka.
„Precizno razumevanje kako cirkadijalni poremećaj promoviše napredovanje bolesti može dovesti do modifikacije ponašanja kako bi se smanjio rizik od raka“, kaže Selma Masri, biološki hemičar sa UC Irvine.
Kod kolorektalnog karcinoma, tumori raka proizvode ono što je poznato kao imunosupresivne ćelije da pokušaju da onemoguće zaštitu imunološkog sistema tela. Prvi nalaz studije bio je da se obilje ovih ćelija menja u vremenu sa cirkadijalnim ritmovima.
Drugo, otkriće da je poremećaj telesnog sata još više povećao ove ćelije, pomažući raku da napreduje. Treće, utvrđeno je da tretmani inhibitorima kontrolnih tačaka najbolje rade kada su nivoi imunosupresivnih ćelija bili na svom vrhuncu.
Sve to doprinosi našem razumevanju kako se cirkadijalni ritmovi mogu koristiti da bi se tretmanima dale veće šanse – iako će biti potrebno više istraživanja da bi se razumeli drugi faktori u igri i da bi se potvrdili isti biološki mehanizmi kod ljudi.
„Otkrili smo da je odgovarajuća regulacija cirkadijanskih ritmova neophodna za suzbijanje upale i podržavanje vrhunske imunološke funkcije“, kaže Masri.
Naučnici nastavljaju da istražuju veze između naših telesnih satova i funkcija imunog sistema. Upravljanje ili optimizacija naših cirkadijanskih ritmova je nedavno povezana sa biološkim starenjem i Alchajmerovom bolešću.
Takođe znamo da savremeni život, od smenskog rada do električnog osvetljenja, ometa naše cirkadijalne ritmove – i možda ne na bolje, što se tiče prirodne odbrane našeg tela.
„Kako unapredimo naše razumevanje fundamentalnog mehanizma cirkadijalne regulacije imuniteta, moći ćemo da iskoristimo moć prirodnih ritmova tela za borbu protiv raka i razvijemo personalizovanije i efikasnije strategije lečenja“, kaže Bridget Fortin, doktorka biološke hemije. student na UC Irvine.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Immunology.
