Neki koralni grebeni Florida Kisa ovog leta gube svoju boju nedeljama ranije nego što je uobičajeno zbog rekordno visokih temperatura vode, što znači da su pod stresom i da im je zdravlje potencijalno ugroženo, rekli su federalni naučnici.
Korali bi trebalo da budu živahni i šareni u ovo doba godine, ali brzo postaju beli, rekla je Kejti Lesneski, koordinatorka za istraživanje i praćenje za Misiju: Ikonski grebeni, koju je Nacionalna uprava za okeane i atmosferu pokrenula da zaštiti koralne grebene Floride.
„Korali su bledi, izgleda da je boja nestala“, rekao je Lesneski, koji je proveo nekoliko dana na grebenima u poslednje dve nedelje. „A neki pojedinci su potpuno belci. I još imamo da dođemo.“
Naučnici iz NOAA ove nedelje podigli su svoj sistem upozorenja o izbeljivanju korala na nivo upozorenja 2 za ključeve, njihov najviši nivo toplotnog stresa od pet. Taj nivo se dostiže kada je prosečna temperatura površine vode oko 1,8 stepeni Farenhajta (1 stepen Celzijusa) iznad normalnog maksimuma osam nedelja uzastopno.
Površinske temperature oko Kisa bile su u proseku oko 91 stepen (33 Celzijusa), što je znatno iznad normalnog proseka sredinom jula od 85 stepeni (29,5 Celzijusa), rekla je Žaklin De La Kur, operativni menadžer za NOAA-in program Coral Reef Vatch. Prethodni nivo upozorenja 2 postignut je u avgustu, rekla je ona.
Koralni grebeni se sastoje od sićušnih organizama koji se međusobno povezuju. Grebeni dobijaju boju od algi koje žive u njima i predstavljaju hranu za korale. Kada temperature postanu previsoke, koral izbacuje alge, čineći da grebeni izgledaju beli ili izbeljeni. To ne znači da su mrtvi, ali korali mogu da gladuju i podložniji su bolestima.
Endru Brukner, koordinator istraživanja u Nacionalnom morskom rezervatu Florida Kiz, rekao je da su neki koralni grebeni počeli da pokazuju prve znake izbeljivanja pre dve nedelje. Onda su u poslednjih nekoliko dana neki grebeni izgubili svu svoju boju. To nikada nije zabeleženo pre 1. avgusta. Vrhunac izbeljivanja obično se dešava krajem avgusta ili septembra.
„Mi smo bar mesec dana ispred vremena, ako ne i dva meseca“, rekao je Brukner. „Još uvek nismo na tački gde vidimo bilo kakvu smrtnost… od beljenja. To je još uvek manji broj koji su potpuno bele, određene vrste, ali to je mnogo ranije nego što smo očekivali.“
Ipak, teško je prognozirati šta će se dogoditi do kraja leta, kažu De La Kur i Brukner. Dok bi temperature vode mogle nastaviti da rastu – što bi moglo biti razorno – tropska oluja ili uragan bi mogli da uzburkaju vodu i rashlade je. Prašnjavi vazduh iz pustinje Sahare koji se kreće preko Atlantika i taloži iznad Floride mogao bi da priguši sunčeve zrake, snizivši temperature.
Zbog klimatskih promena i drugih faktora, vode Kisa su izgubile 80% do 90% svojih korala u poslednjih 50 godina, rekao je Brukner. To utiče ne samo na morski život koji zavisi od grebena za opstanak, već i na ljude – koralni grebeni su prirodni tampon protiv olujnog udara od uragana i drugih oluja. Postoji i ekonomski uticaj jer turizam od ribolova, ronjenja i ronjenja u velikoj meri zavisi od koralnih grebena.
„Ljudi ulaze u vodu, pecamo, ronimo – zato je zaštita koralnog grebena Floride tako kritična“, rekao je De La Kur.
Oba naučnika su rekla da to nije „sve propast i tuga“. U toku su 20-godišnji napori velikih razmera da se korali Floride ponovo izgrade na oko 90% mesta gde je bio pre 50 godina. Brukner je rekao da naučnici uzgajaju korale koji mogu bolje da izdrže toplotu i da koriste jednostavne stvari kao što su poklopci za senke i podvodni ventilatori da rashlade vodu kako bi im pomogli da prežive.
„Tražimo odgovore i pokušavamo da uradimo nešto, a ne samo da skrenemo pogled“, rekao je Brukner.
Uzgoj koralja može podstaći otpornost na toplotu u budućim generacijama životinja, rekao je Džejson Spadaro, menadžer programa obnove koralnih grebena za Mote Marine Laboratori & Akuarium u Sarasoti, Florida. To bi moglo biti od vitalnog značaja za njihovo spasavanje, rekao je.
Spadaro i drugi koji su posetili korale rekli su da su primetili da je izbeljivanje korala gore u donjim ključevima nego u severnijim delovima oblasti. Kiz je u prošlosti imao loše godine beljenja, ali ove godine je „zaista agresivno i zaista je uporno“, rekao je on.
„Biće ovo teška godina za greben. To ukazuje na potrebu da se nastavi ovaj važan posao“, rekao je on.
Rano izbeljivanje se dešava tokom godine kada temperatura vode skoči ranije nego što je normalno, rekao je Ros Kaning, istraživač biolog u akvarijumu Šed u Čikagu. Kis doživljava temperaturu vode iznad 90 stepeni Farenhajta (32 stepena Celzijusa), što se inače ne bi dogodilo do avgusta ili septembra, rekao je on.
Topla voda bi mogla da dovede do „katastrofalnog događaja izbeljivanja“ ako ne nestane, rekao je Kaning.
„Sada vidimo temperature koje su čak i veće od onih koje inače vidimo na vrhuncu, što je ono što ovo čini posebno zastrašujućim“, rekao je Cunning.
De La Kur je rekla da nema sumnje da je zagrevanje vode uzrokovano globalnim zagrevanjem koje je stvorio čovek i da to treba popraviti da bi korali preživeli.
„Ako ne smanjimo emisije gasova staklene bašte koje emitujemo i ne smanjimo gasove staklene bašte koji su već u atmosferi, stvaramo svet u kome koralni grebeni ne mogu postojati, šta god da radimo“, rekla je ona.
