Dajsonove sfere su bile primamljiva digresija u lovu na vanzemaljsku inteligenciju. Nedavno je sedam zvezda identifikovano kao potencijalni kandidati čiji se najveći deo zračenja emituje u infracrvenim talasnim dužinama.
Potencijalno je ovo potpis toplote iz matrice svemirskih letelica oko zvezde, ali avaj, novi rad ima još jedno malo manje uzbudljivo objašnjenje; galaksije zaklonjene prašinom.
Postoji više načina za lov na vanzemaljce, a jedan od njih je traženje znakova velikih projekata u svemiru. Uđite u Dajsonovu sferu. Ideju je prvi predložio Freeman Dison 1960. godine kako bi opisao da će napredne civilizacije postaviti kolektore energije, pa čak i staništa oko zvezde kako bi iskoristile njenu moć.
Na kraju bi takva infrastruktura verovatno okružila celu zvezdu i Dison je zaključio da bi se potpis mogao detektovati, kao što je višak infracrvenog zračenja.
Nalazi projekta Hephaistos otkrili su sedam zvezda tipa M iz uzorka od 5 miliona zvezda koje je otkrila Gaia. Astrometrijski satelit je korišćen za mapiranje zvezda na Mlečnom putu i bio je od velike koristi za mnoga istraživanja.
Podaci iz 2MASS (The Tvo Micron All Ski Survei) i VISE (Vide Field Infrared Survei Ekplorer) su takođe korišćeni da identifikuju zvezde za koje se činilo da prikazuju očekivani višak infracrvenih zraka.
U nedavnom radu glavnog autora Tongtiana Rena i tima, oni istražuju nalaze projekta i udubljuju se u moguću prirodu sfera kandidata. Tim je uporedio informacije iz podataka iz istraživanja veoma velikog niza neba (VLASS) i nekoliko drugih radio istraživanja neba.
Tražili su radio izvore u radijusu od 10 lučnih sekundi od Gaia položaja kandidata. Imajte na umu da je pun Mesec prečnik 1.860 lučnih sekundi.
Radio izvori su pronađeni za tri kandidata, imena A, B i G. Tačnost izvora bila je unutar 4,9, 0,4 i 5 lučnih sekundi respektivno, a kandidat G je pronađen u više radio anketa. Zaključak tima je da je manje verovatno da će sedam zvezda biti Dajsonove sfere, već neka vrsta ekstra galaktičkog fenomena. Najverovatnije objašnjenje je daleka galaksija zaklonjena prašinom!
Prisustvo prašine bi kontaminiralo distribuciju infracrvene energije u spektrima dva objekta. Smatra se da je i drugi kandidat, kandidat B, udaljena galaksija, ali ona koja se nalazila u veoma bliskoj liniji vida patuljaste zvezde tipa M.
Veoma sličan kandidatima A i B, kandidat G ima spektar koji otkriva radio-glasna aktivna galaktička jezgra sa superluminalnim mlazovima koji se šire. Verovatno je da su galaksije udaljeni kvazari koji emituju ogromne količine radijacije, ali oblaci tople prašine zaklanjaju većinu zračenja, osim infracrvenog.
Šta je sa ostala četiri kandidata? Do danas, nijedan odgovarajući radio izvor nije pronađen. To ne znači da model galaksije sa vrućom, prašinom nije adekvatno objašnjenje, već samo da su potrebna moguća radio istraživanja veće rezolucije.
Naravno, takođe može biti da su one zaista sfere tehnologije oko dalekih zvezda. Koliko god bih voleo da je to istina, za to još nema dokaza.