„RNK nikada pre nije dobijen i sekvencionisan iz izumrle vrste“, rekla je Love Dalen, profesorka evolucijske genomike na Univerzitetu u Stokholmu i jedna od voditeljki projekta.
Prema njenim rečima, ovo je mali korak ka tome da će u budućnosti biti moguće oživeti izumrle vrste.
Dalen i njen tim uspeli su da sekvencionišu baznu sekvencu RNK na 130 godina starom primerku tasmanskog tigra – čuvanom na sobnoj temperaturi u Švedskom prirodnjačkom muzeju. Na osnovu toga su uspeli da rekonstruišu RNK njegove kože i skeletnih mišića.
“Ako želite da oživiti izumrlu životinju, onda morate znati gde su geni i u kojim su tkivima regulisani”, objasnila je Dalen, ističući da je potrebno poznavati i DNK i RNK. Jedan od najvažnijih zadataka RNK je prenos genetskih informacija između DNK i ribozoma.
Poslednji poznati živi tasmanski tigar, poznat i kao psoglavi vučak ili tilacin, uginuo je u zatočeništvu 1936. u zoološkom vrtu Bomaris u Tasmaniji. Nakon evropske kolonizacije Australije, životinja je proglašena štetočinom, a vlasti su nudile nagradu za svaku ubijenu odraslu životinju.
Daniela Kalthof, zadužena za zbirku sisara u Prirodnjačkom muzeju, rekla je da je ideja o mogućem oživljavanju tasmanskog tigra „uzbudljiva ideja“.
„Ovo je fantastična životinja i volela bih da je ponovno vidim uživo“, rekla je, pokazujući crno-smeđu prugastu kožu koju su istraživači koristili u svojoj studiji.
Ovu vrstu životinje naučnici su odlučili da ožive između ostalog i zato što je njeno prirodno stanište u Tasmaniji uglavnom očuvano. Njihova otkrića takođe su važna za proučavanje pandemičnih RNK virusa.
RNK je nosilac genetske informacije u nekim vrstama virusa. Mnoge pandemije, poput koronavirusa ili španskog gripa, bile su uzrokovane RNK virusima, objasnila je Dalen.
„Mogli bismo zapravo ići i tražiti te viruse u ostacima divljih životinja pohranjenim u muzejskim zbirkama. To bi nam zapravo moglo pomoći da shvatimo prirodu pandemija i odakle pandemije dolaze“, rekla je.
Studija otvara vrata korišćenju muzejskih zbirki na ovaj novi način.
„Postoje milioni i milioni osušenih koža i osušenih tkiva insekata, sisara i ptica u muzejskim zbirkama širom sveta, a sada bi se zapravo moglo otići i oporaviti RNK iz svih tih uzoraka“, rekla je Dalen.
