Istraživači sa Univerziteta Kalifornija, San Francisko (UCSF) i Gladstone instituta započeli su proučavanje kako Alchajmerova bolest menja ekspresiju gena u mozgu. Konsultovali su medicinsku bazu podataka pod nazivom Connectivity Map kako bi pronašli lekove koji su preokrenuli ove promene u ekspresiji gena. Takođe su uporedili podatke pacijenata koji su uzimali ove lekove kao deo tretmana raka i njihovu verovatnoću da razviju Alchajmerovu bolest.
Zanimljivo je da su lekovi smanjili rizik od razvoja bolesti. „Alchajmerova bolest dolazi sa složenim promenama u mozgu, što otežava proučavanje i lečenje, ali su naši računarski alati otvorili mogućnost direktnog rešavanja te složenosti,“ izjavila je računarska biologinja Marina Sirota sa UCSF-a.
Nakon što su identifikovali letrozol i irinotekan kao najbolje kandidate, istraživači su ih testirali na miševima sa Alchajmerovom bolešću. Kada su korišćeni zajedno, lekovi su pokazali da preokreću neke promene u mozgu izazvane bolešću.
Štete od tau proteina, koji se nakupljaju u mozgu pogođenom Alchajmerom, značajno su smanjene, a miševi su pokazali poboljšanja u zadacima učenja i pamćenja. Kombinovanjem ova dva leka, istraživači su mogli da targetiraju različite tipove moždanih ćelija koje su pogođene bolešću.
Iako je ovo obećavajući početak, još uvek je potrebno mnogo rada. Lekovi su do sada testirani samo na miševima, a takođe imaju i nuspojave. Klinička ispitivanja za ljude sa Alchajmerovom bolešću su sledeći korak, a istraživači veruju da bi ovaj pristup mogao dovesti do personalizovanih i efikasnijih tretmana.
Procene su da više od 55 miliona ljudi danas ima Alchajmerovu bolest, a očekuje se da će se taj broj više nego udvostručiti u narednih 25 godina. Pronalaženje načina za prevenciju bolesti i čak preokretanje simptoma imalo bi ogroman uticaj na globalno zdravlje. „Ako nas nezavisni izvori podataka usmere na iste puteve i iste lekove, možda smo na pravom putu,“ zaključila je Sirota.
