Naučnici su osmislili ambiciozan plan za smanjenje ugljen-dioksida u atmosferi, koristeći naslage bazaltnih stena na morskom dnu kao trajno skladište za ovaj gas koji uzrokuje efekat staklene bašte.
Plutajuće platforme, umesto da crpe naftu, ubrizgavale bi CO2 direktno u bazaltnu stenu. Ove platforme, pokretane vetroturbinama, bile bi postavljene na strategijskim priobalnim lokacijama, isisavajući gas iz atmosfere ili iz morske vode i sigurno ga skladišteći na dnu okeana.
„To čini skladištenje ugljenika veoma izdržljivim i veoma bezbednim“, izjavio je Martin Šervat, geofizičar koji radi na projektu.
Iako ideja zvuči revolucionarno, timu je potrebno oko 60 miliona dolara za testiranje prototipa na moru pre nego što se plan može ostvariti u praksi. Lokacije poput basena Kaskadija kod ostrva Vankuver već su označene kao potencijalni testni tereni za ovu tehnologiju.
Bazaltna stena, zbog svoje visoke reaktivnosti, može da trajno zadrži više ugljenika nego što sva fosilna goriva na Zemlji mogu da emituju, čineći je idealnom za ovakvu vrstu inovativnog pristupa klimatskim promenama.
Iako je potencijal veliki, naučnici ističu da ova tehnologija ne sme da zameni osnovne mere koje se već primenjuju za smanjenje emisije ugljen-dioksida. Umesto toga, predstavlja dodatni alat u arsenalu borbe protiv globalnog zagrevanja, koji bi mogao da igra ključnu ulogu u decenijama koje dolaze.
