Naučnici su identifikovali maksimalnu mešavinu toplote i vlage koju ljudsko telo može da preživi.
Čak i zdrava mlada osoba će umreti nakon što izdrži šest sati na toploti od 35 stepeni Celzijusa u kombinaciji sa 100 posto vlažnošću, ali nova istraživanja pokazuju da bi taj prag mogao biti znatno niži.
U ovom trenutku znoj – glavno oruđe tela za snižavanje osnovne temperature – više ne isparava sa kože, što na kraju dovodi do toplotnog udara, otkazivanja organa i smrti.
Ova kritična granica, koja se javlja na 35 stepeni onoga što je poznato kao „temperatura vlažnog termometra“, probijena je samo desetak puta, uglavnom u Južnoj Aziji i Persijskom zalivu, rekao je za AFP Kolin Rejmond iz NASA-ine Laboratorije za mlazni pogon.
Nijedan od tih slučajeva nije trajao duže od dva sata, što znači da nikada nije bilo „događaja masovne smrtnosti“ povezanih sa ovom granicom ljudskog preživljavanja, rekao je Rejmond, koji je vodio veliku studiju na tu temu.
Ali ekstremne vrućine ne moraju biti ni blizu tog nivoa da bi ubile ljude, a svako ima drugačiji prag u zavisnosti od starosti, zdravlja i drugih društvenih i ekonomskih faktora, kažu stručnjaci.
Na primer, procenjuje se da je više od 61.000 ljudi umrlo zbog vrućine prošlog leta u Evropi, gde retko ima dovoljno vlage da stvori opasne temperature vlažnog termometra.
Ali kako globalne temperature rastu – u utorak je potvrđeno da je prošli mesec najtopliji u zabeleženoj istoriji – naučnici upozoravaju da će opasni događaji sa vlažnim termometrom takođe postati češći.
Učestalost takvih događaja se najmanje udvostručila u poslednjih 40 godina, rekao je Rejmond, nazivajući povećanje ozbiljnom opasnošću od klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom.
Rejmondovo istraživanje predviđa da će temperature vlažnog termometra „redovno premašiti“ 35 °C na nekoliko tačaka širom sveta u narednim decenijama ako se svet zagreje za 2,5 °C stepena iznad predindustrijskih nivoa.
Iako se sada uglavnom izračunava pomoću očitavanja toplote i vlažnosti, temperatura vlažnog termometra je prvobitno merena stavljanjem mokre krpe preko termometra i izlaganjem vazduhu.
Ovo mu je omogućilo da izmeri koliko brzo je voda isparila sa tkanine, što predstavlja znoj sa kože.
Teoretizovana granica preživljavanja ljudi od 35 °C temperature vlažnog termometra predstavlja 35 °C suve toplote kao i 100 procenata vlažnosti – ili 46 °C pri 50 procenata vlažnosti.
Da bi testirali ovu granicu, istraživači sa Državnog univerziteta Pensilvanije u Sjedinjenim Državama izmerili su osnovne temperature mladih, zdravih ljudi u toplotnoj komori.
Otkrili su da su učesnici dostigli svoju „kritičnu granicu životne sredine“ – kada njihovo telo nije moglo da spreči da njihova osnovna temperatura nastavi da raste – na temperaturi vlažnog termometra od 30,6 °C, znatno ispod prethodno teoretisanih 35 °C.
Tim je procenio da će biti potrebno između pet do sedam sati pre nego što takvi uslovi dostignu „stvarno, zaista opasne temperature jezgra“, rekao je za AFP Daniel Vecellio, koji je radio na istraživanju.
Džoj Monteiro, istraživač iz Indije koja je prošlog meseca objavila studiju u časopisu Nature koja se bavi temperaturom vlažnog termometra u Južnoj Aziji, rekla je da je većina smrtonosnih toplotnih talasa u regionu bila znatno ispod praga od 35 °C.
Bilo kakva takva ograničenja ljudske izdržljivosti su „divlje različita za različite ljude“, rekao je on za AFP.
„Ne živimo u vakuumu – posebno deca“, rekla je Aješa Kadir, pedijatar u Velikoj Britaniji i zdravstveni savetnik u Save the Children.
Mala deca su manje sposobna da regulišu svoju telesnu temperaturu, što ih dovodi u veći rizik, rekla je.
Stariji ljudi, koji imaju manje znojnih žlezda, su najugroženiji. Skoro 90 odsto smrtnih slučajeva uzrokovanih toplotom u Evropi prošlog leta bilo je među osobama starijim od 65 godina.
Ljudi koji moraju da rade napolju na visokim temperaturama takođe su u većoj opasnosti.
Da li ljudi mogu povremeno da rashlade svoja tela – na primer u klimatizovanim prostorima – takođe je važan faktor.
Monteiro je istakao da ljudi koji nemaju pristup toaletima često piju manje vode, što dovodi do dehidracije.
„Kao i mnogi uticaji klimatskih promena, ljudi koji su najmanje sposobni da se izoluju od ovih ekstrema će najviše patiti“, rekao je Rejmond.
Njegovo istraživanje je pokazalo da su vremenski fenomeni El Nino u prošlosti povisili temperature vlažnog termometra. Očekuje se da će prvi El Nino događaj u četiri godine dostići vrhunac krajem ove godine.
Temperature vlažnog termometra su takođe blisko povezane sa temperaturama površine okeana, rekao je Rejmond.
Svetski okeani su prošlog meseca dostigli najvišu temperaturu svih vremena, premašivši prethodni rekord iz 2016, prema klimatskoj opservatoriji Evropske unije.
