Nova analiza podataka ukazuje na to da bi NASA i njeni partneri mogli imati isplativije metode za rješavanje sve većeg problema orbitalnog otpada nego što se ranije mislilo.
Novi izveštaj NASA-ine Kancelarije za tehnologiju, politiku i strategiju pruža rukovodstvu agencije novi uvid o tome kako da izmeri rizike koje predstavlja orbitalni otpad.
„Rasteća aktivnost u Zemljinoj orbiti donela nam je sve, od bržih zemaljskih komunikacija do boljeg razumevanja naše klime koja se menja“, rekla je Čariti Viden, koja vodi NASA-in OTPS. „Ove cvetajuće prilike rezultiraju u većoj gužvi u svemirskom okruženju. Ova studija je deo NASA-inog rada na brzom poboljšanju našeg razumevanja tog okruženja kao što je navedeno u NASA-inoj nedavno objavljenoj Strategiji održivosti svemira, primenom ekonomskog sočiva na ovo kritično pitanje.
Izveštaj pod nazivom „Analiza troškova i koristi od ublažavanja, praćenja i sanacije orbitalnog otpada“ je faza 2 rada OTPS-a na rešavanju tehničkih i ekonomskih neizvesnosti povezanih sa orbitalnim otpadom.
Izveštaj OTPS Faze 1, objavljen 2023. godine, pružio je početne informacije za kreatore politike koji traže analizu troškova i koristi mera sanacije orbitalnih otpadaka, uključujući pomeranje, uklanjanje ili ponovnu upotrebu objekata. Novi izveštaj je poboljšao kvalitet procena rizika koji za svemirske letelice predstavljaju orbitalni ostaci. Ove nove procene pokrivaju sve, od najvećih krhotina u svemiru do fragmenata veličine milimetra. Izveštaj takođe proširuje fokus OTPS timova kako bi uključio akcije koje mogu da ublaže stvaranje novih ostataka i prate postojeće krhotine.
„Ova studija nam omogućava da počnemo da odgovaramo na pitanje: Koje su najisplativije radnje koje možemo preduzeti da bismo rešili sve veći problem orbitalnog otpada?“ rekao je analitičar NASA Džeriko Lok, glavni autor izveštaja. „Mereći sve u dolarima, možemo direktno da uporedimo zaštitne letelice sa praćenjem manjih krhotina ili uklanjanjem 50 velikih komada otpada sa uklanjanjem 50.000 manjih.“
Novi OTPS izveštaj razlikuje se od prethodnih studija orbitalnog otpada po tome što direktno procenjuje rizik koji predstavlja svemirski otpad, umesto proksija rizika kao što je broj komada otpada u orbiti. Pored toga, on meri rizike u dolarima — modelirajući troškove koje bi operateri imali zbog manevrisanja svemirskih letelica da bi izbegli krhotine, od suočavanja sa bliskim prilazima i od oštećenja ili gubitka usled udara krhotina. Studija simulira kako će se okruženje orbitalnih ostataka razvijati tokom 30 godina.
Sveukupno, studija upoređuje isplativost više od 10 različitih akcija koje se mogu preduzeti da bi se smanjio rizik od orbitalnog otpada, kao što su zaštita, praćenje malih krhotina ili sanacija velikih krhotina. Na kraju, tim se nada da će proceniti isplativost kombinacija različitih akcija, poznatih kao portfelji.
Analiza izveštaja preispituje uobičajene postupke koje je svemirska zajednica istorijski smatrala isplativim metodama za podršku održivosti svemira. Na primer, u izveštaju se procenjuje da neke metode sanacije krhotina mogu biti jednako vredne kao i ublažavanje krhotina. Takođe se procenjuje da je brzo spuštanje ugašene letelice isplativ metod za smanjenje rizika. Ovakvi nalazi mogli bi da pruže nova razmatranja čelnicima NASA-e i svemirskoj zajednici kada pristupe pitanju orbitalnih ostataka.
OTPS planira da javno objavi istraživački kod koji se koristi za izradu studije. Istraživački tim planira da nastavi svoj rad razumevajući orbitalne krhotine i različite pristupe tome i radiće na podeli svog znanja sa zainteresovanim stranama.
