Nije uvek lako razumeti trenutnu klimatsku krizu u smislu jednostavnih, jasnih činjenica – ne sa toliko varijabli – ali evo zabrinjavajuće statistike: svaki mesec od poslednjih 12 postavio je novi globalni temperaturni rekord za to mesec dana.
NASA je potvrdila da je maj 2024. nakon aprila, marta, februara i januara dostigao nove maksimume u smislu prosečnih globalnih temperatura. Pre toga, od juna do decembra 2023. bilo je potpuno isto.
Ovakav niz nikada ranije nije viđen otkad se vodi evidencija, a to je pokazatelj brzog zagrevanja koje naša planeta sada doživljava. Ono što je još više otrežnjujuće je da će gore doći.
„Jasno je da se suočavamo sa klimatskom krizom“, kaže administrator NASA-e Bil Nelson. „Zajednice širom Amerike – poput Arizone, Kalifornije, Nevade – i zajednice širom sveta osećaju iz prve ruke ekstremnu vrućinu u neviđenom broju.
Rekordi se ruše na sve strane, ali nema razloga za slavlje. Prošlog novembra, globalna prosečna temperatura je po prvi put bila za više od 2 °C viša od predindustrijskih nivoa, dok su SAD upravo zabeležile najtopliju zimu ikada.
Uprkos dokazima da se klima naše planete drastično menja, čovečanstvo ispumpava više emisija gasova staklene bašte nego u bilo kom trenutku u istoriji. Jurimo prema ivici klimatske litice i ne pokazujemo znakove usporavanja.
Nema sumnje da je i ovo trend. Kako NASA ističe, poslednjih 10 uzastopnih godina bilo je najtoplijih 10 otkako smo počeli da vodimo evidenciju krajem 19. veka. Pre ovog novog jednogodišnjeg niza, najtoplija trka se desila između 2015. i 2016. godine, u trajanju od sedam meseci.
„Imamo više vrućih dana, više vrućih meseci, više vrućih godina“, kaže Kejt Kalvin, glavni naučnik i viši savetnik za klimu u NASA-i. „Znamo da su ova povećanja temperature izazvana našim emisijama gasova staklene bašte i utiču na ljude i ekosisteme širom sveta.“
Snažan vremenski obrazac El Ninja koji je počeo početkom 2023. je verovatno izazvao neke od ovih visokih temperatura, a znaci su da ćemo, kako opada, možda videti kraj rekordnih temperatura iz meseca u mesec, barem za sada.
Desetine hiljada meteoroloških stanica i instrumenata – raspoređenih širom Zemlje na kopnu, brodovima i bovama – koriste se za očitavanja koja NASA objavljuje. Brojevi se zatim obrađuju kako bi se uzela u obzir rastojanja između očitavanja, kao i drugi potencijalni faktori, kao što su urbana toplotna ostrva.
Ako se ovde može naći pozitivno, to je da postajemo sve bolji u praćenju globalne klimatske slike, u razumevanju podataka i predviđanju šta bi se moglo sledeće desiti. Sada sve što treba da uradimo je da uradimo nešto po tom pitanju.
„Pružamo kritične klimatske podatke za bolji život i život i koristimo čitavom čovečanstvu“, kaže Nelson.
