Astronauti koji posećuju vanzemaljsko nebo crvene planete mogli bi jednog dana uživati u pogledu poput onog iznad.
To je nova slika horizonta Marsa, koju je snimio NASA-in orbiter Odisej dok je kružio oko planete, sa visine od oko 400 kilometara – slično prosečnoj visini Međunarodne svemirske stanice, ovde na Zemlji.
Slika je dostignuće za čije usklađivanje su bili potrebni meseci, a naučnici kažu da će im omogućiti da uporede Mars sa Zemljom gledajući slične fotografije snimljene sa ISS-a.
„Da postoje astronauti u orbiti iznad Marsa, ovo je perspektiva koju bi imali“, kaže astronom Džonaton Hil sa Državnog univerziteta u Arizoni. „Nijedna svemirska letelica na Mars nikada ranije nije imala ovakav pogled.
Slika je snimljena pomoću Odisejevog sistema za snimanje termičke emisije, ili THEMIS, a glavni razlog zbog kojeg je bilo potrebno toliko vremena za koordinaciju je taj što je THEMIS u fiksiranoj poziciji na orbiteru i pokazuje pravo na Mars iz stomaka svemirske letelice.
To je zato što se THEMIS koristi za mapiranje površine Marsa… obično, u svakom slučaju.
Da bi videli horizont Marsa, naučnici ovde na Zemlji morali su da pošalju komande da fizički nagnu ceo orbiter Odissei za 90 stepeni, usmeravajući THEMIS u pravcu ivice horizonta.
Takođe su morali da zadrže svemirsku letelicu na taj način tokom cele orbite tako da je THEMIS imao vremena da snimi seriju od 10 slika koje su spojene da bi se stvorila panorama.
Bilo je grickanje noktiju. Najbolja pozicija je imala antenu svemirske letelice okrenutu od Zemlje za vreme trajanja, što je značilo da Odisej nije bio u kontaktu sa Zemljom tokom sati koje je projekat trajao.
Rezultat je, međutim, bio vredan vremena i truda. Suva površina Marsa puna kratera se kotrlja u prvom planu, fascinantno vanzemaljski pejzaž. A iznad lebdi delikatna, slabašna atmosfera Marsa, u kojoj se nalaze pramenovi oblaka i izmaglice prašine.
Pošto je THEMIS termalna kamera, njeni podaci mogu otkriti temperaturu njenih subjekata, što zauzvrat može pomoći u proučavanju oblaka.
Mars ima oblake vodenog leda, kao i Zemlja (i oni su veoma lepi), ali ima i ledene oblake ugljen-dioksida koji se formiraju kada su atmosferski uslovi odgovarajući. Proučavanje ovih oblaka može nam dati uvid u to kako funkcioniše atmosfera Marsa.
Dok je bio usmeren ka horizontu, THEMIS je takođe snimio fotobombarder – Marsov mesec u obliku krompira, Fobos.
Fobos ima orbitu od 7,65 sati oko Marsa, a naučnici ne znaju odakle je došao – da li je to bio prolazni asteroid koji je Mars lebdeo u svoje gravitaciono polje ili je nekada bio komad Marsa.
Svaka informacija koju dobijemo o malom mesecu je deo podataka koji naučnici mogu koristiti da ispitaju ovu misteriju.
Sada kada je Odiseja pokazala da može da hoda, istraživači se nadaju da će snimiti više slika marsovskog horizonta tokom različitih doba godine, da vide kako se atmosfera menja sa godišnjim dobima. Možda ćemo čak i baciti pogled na Marsov neuhvatljivi zeleni noćni sjaj. Evo nade.
