NASA je nedavno objavila da traži nove načine da završi povratak na Zemlju kamenih jezgara koje je izbušio Rover Perseverance u krateru Jezero na Marsu. Ovo je dovelo do određene uznemirenosti među svemirskim naučnicima, koji misiju Mars Sample Return (MSR) vide kao kamen temeljac planova za istraživanje Sunčevog sistema.
Ali kada uzmete u obzir šta je u pitanju, naučno i politički, čini se vrlo verovatno da će NASA nastaviti sa misijom kako bi ona bila uspešna.
Jedan od ključnih zaključaka NASA pregleda je da je MSR uspostavljen sa nerealnim budžetom i rasporedom. Sada očekuje trošak od 8-11 milijardi dolara (6,5-8,9 milijardi funti), pošto je prvobitno procenjeno na 5,3 milijarde dolara. To ne uključuje investiciju koju ulaže Evropska svemirska agencija (ESA), koja je verovatno reda veličine 2 milijarde evra (1,7 milijardi funti).
Takođe postoji zabrinutost da bi vremenski okvir za povratak bušotinskih jezgara na Zemlju mogao da sklizne u 2040-te, i da stoga počne da zadržava još ambicioznije vizije za ljudske misije na Mars.
Uprkos ovim preprekama, NASA ostaje posvećena MSR-u kao jednom od svojih najvećih naučnih prioriteta. U stvari, to ostaje najviši prioritet ove decenije za planetarnu nauku.
NASA stavlja veliki naglasak na isporuku onoga što predlažu njena desetogodišnja istraživanja zajednice – i bilo bi mrsko napustiti preporuke. ESA takođe verovatno neće želeti da izgubi naučnu investiciju koju je već uložila u MSR.
Pa zašto zajednica svemirskih nauka smatra MSR toliko važnim? Delimično zato što su tehnologije odskočna daska za buduća ljudska istraživanja. Na primer, misiji je potrebno vozilo za uspon za lansiranje uzoraka u orbitu da bi ih uhvatila druga svemirska letelica.
Perseverance već radi prvu ključnu fazu ove misije — bušenje u krateru Jezero. Ovo je prva faza od četiri. Sledeće dve faze će biti prikupljanje barem nekih od izbušenih uzoraka i njihovo lansiranje na Marsovom vozilu za uspon u orbitu kako bi ih ESA-in Return Orbiter uhvatio. To hvatanje povratne kapsule veličine fudbala u orbiti Marsa jedan je od ključnih tehničkih izazova MSR-a. ESA u tome uzima veliku ulogu i predvodi razvoj orbitera za povratak.
Poslednja faza, pod pretpostavkom uspešnog sletanja na poligon za testiranje i obuku u Juti, je mukotrpan program organskih, geohemijskih i mineraloških analiza koji će se odvijati pod strogim uslovima zadržavanja. Ova faza će primeniti najbolju opremu koju mi naučnici imamo u laboratorijama širom sveta.
Ali ovi izazovni koraci imaju cenu, koju NASA sada predlaže da smanji. Na primer, može smanjiti masu vozila za uspon. I već je ispustio planirani Fetch rover proizveden u Velikoj Britaniji kako bi prikupio izbušene uzorke. Čak je i opcija korišćenja helikoptera, kao što je demonstrirala Ingenuiti na Marsu 2020, ugrožena — možda je sama upornost ta koja isporučuje cevi za bušenje raketi za uspon.
Ali ove finansijske uštede dolaze sa naučnim troškovima. Manje od trenutno predviđenih 30 jezgara za bušenje (svako od kamenih jezgara unutar cevi od 15 cm dugačko je oko 6 cm) bi bilo vraćeno u tom scenariju kako bi vozilo za uspon bio lagan.
Stvarni uzorci iz drevne delte i gustog toka lave koji je sačuvao tragove promene toplom vodom, koji se buše u krateru Jezero, čuvani su na brodu ili bačeni u depo. Ova dragocena jezgra predstavljaju rezultate prošlih misija orbitera i lendera na Mars, govoreći nam gde da sletimo i praveći tačna predviđanja šta ćemo pronaći.
Na kraju krajeva, uzorci koji čekaju povratak na Zemlju nude našu najbolju šansu u bliskoj budućnosti da identifikujemo tragove drevnog života izvan naše planete. Teško je zamisliti hitniji zadatak za nauku o svemiru.
Ako Perseverance nastavi da radi uspešno — a njegov 12-godišnji rover brat i sestra, Curiositi, na kojem radim, sugeriše da hoće — onda imamo primamljivu perspektivu da probamo ivicu kratera Jezero. Ovo je prozor u novi tip okruženja u istraživanju Marsa: iskopana duboka kora gde je drevni život mikroba možda bio zaštićen od grubog površinskog zračenja.
Postoji još jedan, manje naučno vođen razlog zbog kojeg će NASA i ESA želeti da održe svoje zapise o uspehu u istraživanju Marsa.
Program Apolo je dobio podsticaj hladnoratovskim rivalstvom sa Sovjetskim Savezom. Tragično, nova saradnja sa ruskom svemirskom agencijom Roskosmos i pun potencijal za istraživanje svemira koji bi se mogao ostvariti u mirnijem geopolitičkom okruženju trenutno nije moguća.
Roskosmos više nije mogao samostalno da organizuje verodostojnu misiju MSR. Planirano je da ESA rover Rosalind Franklin bude lansiran na raketi Sojuz 2023. godine, ali je nakon invazije na Ukrajinu ta misija brzo preispitana.
Kina sada ima kredibilne planove za misiju Mars Sample Return pod nazivom Tianven-3. Kineska svemirska agencija želi da lansira 2028. godine, sa odvojenim lansiranjima lendera i vozila za uspon. Ako se ta izazovna vremenska linija zaista može postići, onda bi uzorci mogli biti vraćeni na Zemlju do 2031. godine.
2020. godine tvrdio sam da bi mogla biti moguća era nove kineske saradnje sa zapadom. Ali četiri godine kasnije, pitam se da li se istorija rivalstva možda ponavlja.
MSR je potreban da bi se odgovorilo na neka od naših najvažnijih pitanja o Marsu i životnim sredinama izvan Zemlje. Ali takođe izgleda da će postati još jedan simbol rivalstva u svemiru. Međutim, to može biti važan razlog zašto će to zaista biti uspeh.
