Otpad iz fabrike celuloze namenjen deponiji mogao bi umesto toga biti koristan kao organsko đubrivo koje može pomoći u smanjenju uticaja na životnu sredinu korišćenja konvencionalnih đubriva uz poboljšanje rasta zemljišta i drveća, pokazuje istraživanje Univerziteta Alberta.
Dvogodišnja studija sprovedena na plantaži hibridnih topola u severnoj Alberti pokazala je da u poređenju sa upotrebom samo konvencionalnih đubriva, dodavanje biočvrstih materija – drveta i drugih vlakana preostalih od proizvodnje celuloze i papira – smanjuje štetne emisije gasova staklene bašte iz tla.
Kombinovanje biočvrstih materija i konvencionalnog đubriva takođe je poboljšalo plodnost zemljišta, pokazala je studija.
Nalazi daju novi uvid u to kakav bi efekat biočvrste materije mogle da imaju ako bi bile preusmerene za upotrebu na plantažama drveća koje hrane šumsku industriju, kaže Skot Čang, vodeći autor studije i profesor na Fakultetu za poljoprivrednu, životnu i životnu sredinu.
Pokazalo se da konvencionalno đubrivo, koje sadrži industrijski proizvedenu ureu, stimuliše emisiju gasova staklene bašte iz zemljišta—posebno azot-oksida, koji značajno doprinosi globalnom zagrevanju. Iako su biočvrste materije iz fabrike celuloze generalno bogate organskim sadržajem i niske toksičnosti, nije bilo poznato kako bi i one mogle imati efekat, kaže on.
On napominje da rezultati studije pokazuju potencijal za razvoj „vin-vin strategije“ u upravljanju otpadom iz fabrike celuloze.
„Ponovna upotreba biočvrstih materija kao organskog đubriva, koje može pomoći u smanjenju emisije gasova staklene bašte, moglo bi poboljšati održivost industrije celuloze i papira.
Na ispitnom mestu od 2,4 hektara hibridnih topola, istraživači su uporedili efekte tri različite primene — biočvrste materije, konvencionalno đubrivo i kombinaciju oba — na emisije ugljen-dioksida, metana i azot-oksida iz tla. Takođe su merili efekte na hemijska i mikrobna svojstva zemljišta.
Otkrili su da je konvencionalno đubrivo povećalo emisije ugljen-dioksida i azot-oksida u tlu za 30 odnosno 83 odsto, dok je samo dodavanje biočvrstih materija iz fabrike celuloze povećalo te emisije za samo 21 odnosno 17 odsto.
Međutim, istraživači su bili iznenađeni kada su otkrili da dodavanje konvencionalnog đubriva nije povećalo emisiju ugljen-dioksida iz tla kada su takođe primenjene biočvrste materije.
„Moguće je da primenjene biočvrste materije u početku apsorbuju deo mineralnog azota u tlu, a zatim kasnije deluju kao đubrivo sa sporim oslobađanjem tokom vegetacije“, kaže koautor studije Ksinli Čen, postdoktorski saradnik Bantinga na Poljoprivrednom fakultetu. , Nauke o životu i životnoj sredini.
„To rezultira manje izraženim efektima na emisije gasova staklene bašte u poređenju sa samo konvencionalnom primenom đubriva.“
Primena biočvrstih materija, kako sama tako i sa konvencionalnim đubrivom, takođe se pokazala generalno korisnim za tlo za rast biljaka, pokazala je studija.
Takođe je povećao nivoe rastvorenog organskog ugljenika — vrste ugljenika koja je vitalni deo kruženja ugljenika — i mikrobne biomase, koju čine bakterije i gljivice koje razlažu organsku materiju. Te promene pomažu u oslobađanju hranljivih materija u tlo.
Nalazi takođe sugerišu da mikroorganizmi u tlu igraju ključnu ulogu u regulisanju emisije gasova staklene bašte i kako bi oni „mogli biti osnovni mehanizam u različitim scenarijima đubrenja“, napominje Čen.
To postavlja osnovu za dalja istraživanja poboljšanja uticaja na životnu sredinu, dodaje on.
„Razumevanje njihovog efekta može pomoći u razvoju strategije za ublažavanje negativnih efekata konvencionalnog đubrenja, kao što je uticaj na neke specifične mikrobe u zemljištu.“
