Članovi porodice ili voljeni koji moraju da donose odluke o lečenju ljudi koji su preživeli srčani zastoj imali su velike koristi od resursa i intervencija koje su im pomogle u donošenju odluka i pružile im podršku tokom procesa oporavka, prema preliminarnom istraživanju koje će biti predstavljeno na Američkom udruženju za srce. Simpozijum nauke o reanimaciji 2023 .
Sastanak, koji će se održati od 11. do 12. novembra u Filadelfiji, predstavlja vrhunsku globalnu razmenu najnovijih dostignuća u vezi sa lečenjem kardiopulmonalnog zastoja i traumatskih povreda opasnih po život.
Prema Američkom udruženju za srce, srčani zastoj se javlja iznenada i često bez upozorenja kada električni sistem srca pokvari, što uzrokuje da srce prestane da kuca. Ljudi koji dožive srčani zastoj van bolničkog okruženja i prežive obično imaju određeni nivo fizičkih, kognitivnih i emocionalnih efekata, od kojih neki mogu da traju mesecima ili godinama. Često član porodice ili voljena osoba mora postati surogat donosilac odluka zbog privremenog ili trajnog gubitka funkcije mozga nakon srčanog zastoja.
„Kako se poboljšavaju sistemi, procesi i obrazovanje koji okružuju hitne procedure i tretman za srčani zastoj, broj ljudi koji prežive iznenadni srčani zastoj se povećava“, rekla je dr Kejti Dejnti, članica Američkog udruženja za srčane bolesti CPR i ECC. grupa za pisanje smernica i istraživačka katedra u ishodima usmerenim na pacijenta u Opštoj bolnici North Iork u Torontu, Kanada.
„Iako preživljavanje od srčanog zastoja izgleda drugačije za svakog pacijenta, postoje brojne odluke koje se moraju doneti u vezi sa akutnim i dugotrajnim medicinskim tretmanom te osobe, psiho-socijalnim potrebama i oporavkom. Na mnogo načina, članovi porodice i surogat donosioci odluka su ‘supreživjeli’ ovog događaja koji je promijenio život i ključno je da skrenemo pažnju na razumijevanje njihovih emocionalnih, fizičkih i informacionih potreba koje se razvijaju dok se kreću u svom novom životu i ulogama.“
Studije iz dve različite istraživačke grupe fokusiraju se na podršku surogat donosiocima odluka za osobe koje su preživele srčani zastoj:
U studiji za procenu efikasnosti informativnog pamfleta, istraživači su testirali brošuru Tool to EMPOver Surogate Decision Makers (TEMPO). Oni su upisali 41 porodicu kako bi utvrdili da li se, nakon dobijanja informacija, članovi porodica ljudi koji su preživeli srčani zastoj osećaju bolje upućenim i sposobnijim da donose odluke o brizi o svojim najmilijima.
Članovi porodice su ispunili kratak upitnik o znanju od 8 pitanja na dan kada je njihova voljena osoba doživela srčani zastoj pre nego što im je dat TEMPO pamflet. Zatim je od njih zatraženo da popune isti upitnik otprilike 24 sata nakon pregleda brošure.
Istraživači su ispitivali učesnike o njihovom znanju, osećaju samoefikasnosti u donošenju odluka i prihvatljivosti pamfleta. Sve u svemu, otkrili su da se znanje negovatelja poboljšalo, a učesnici su se osećali ovlašćenim da donose odluke nakon što su pregledali pamflet.
Oko 85% učesnika studije smatralo je da je TEMPO pamflet koristan, a 91% je odgovorilo da im je olakšalo izbore koje su morali da donesu u vezi sa brigom o svojoj voljenoj osobi.
„Prethodno istraživanje je pokazalo da porodice žele informacije u vezi sa događajem koji su njihovi voljeni upravo doživeli“, rekla je glavna autorka Sarah Perman, MD, M.S.C.E., vanredni profesor urgentne medicine na Univerzitetu Jejl u Nju Hejvenu, Konektikat. „Podrška donosiocima odluka tokom nege nakon srčanog zastoja identifikovana je kao oblast u kojoj je medicinska nega nedostatna, a gledajući unapred, nameravamo da sprovedemo veće ispitivanje TEMPO-a koje će testirati parametre iz ove studije, pored procene pacijenata i fizički i emocionalni ishodi donosilaca odluka“.
Pozadina studija:
Ova studija je procenila prevalenciju psihološkog stresa među surogat negovateljima ljudi koji su preživeli srčani zastoj, a zatim je utvrdila koje oblike resursa smatraju najkorisnijim surogatima pacijenata sa srčanim zastojem.
Svaki surogat negovatelj je završio procenu kada je pacijent otpušten iz bolnice. Evaluaciju je sproveo medicinski stručnjak i uključivala je pitanja sa kontrolne liste 5 za posttraumatski stresni poremećaj (PTSP), Generalizovani anksiozni poremećaj-2 i Upitnik za zdravlje pacijenata-8.
Procene su pokazale da je većina učesnika studije prijavila neki oblik psihičkog stresa, pri čemu je 66% iskusilo anksioznost; 29% ima karakteristike PTSP-a, a 57% pokazuje znake umerene depresije.
„Prošla istraživanja su dokazala da su surogati i drugi članovi porodice veoma pogođeni psihološkim stresorima njihove voljene osobe koja je hospitalizovana, a naši rezultati su pokazali abnormalnu količinu naše studijske grupe sa psihičkim stresom zbog tog događaja“, rekla je glavna autorka studije Izabela Tinčer. , B.A., koordinator istraživanja na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku.
Osam potencijalnih intervencija je takođe predstavljeno surogat negovateljima putem alata za istraživanje. Četiri intervencije su se fokusirale na informacije o oporavku pacijenta, a četiri intervencije su se odnosile na psihičko blagostanje i sposobnost suočavanja samih surogata.
Učesnici su rangirali svoj najbolji izbor među osam intervencija, a 22% surogat negovatelja je rangiralo „povećan pristup timu za negu“ kao najkorisniju intervenciju. Sledeća najprioritetnija intervencija bila je „povećana informacija o potencijalnom oporavku“, koju je odabralo 20% učesnika.
„Oporavak od akutnog događaja je traumatično iskustvo koje utiče na sve te svedoke i pomaže u oporavku“, rekao je Tinčer. „Iako je važno fokusirati se na oporavak pacijenta, pacijent se na kraju otpušta iz bolnice, tako da je važno da zauzmemo holistički pristup kroz procenu društvenih determinanti zdravlja koje mogu uticati na pacijenta i njegovu porodicu. .“
