Kokosove palme su kralj u tropima, služeći kao osnova za ljudske živote i kulture širom Tihog okeana vekovima. Međutim, 200 godina sadnje od strane kolonijalnih interesa transformisalo je palmu od poštovanog „Drveta života“ u monokulturu gotovinskih useva koja se uzgaja na pacifičkim atolima za jedinstvenu svrhu — proizvodnju kokosovog ulja (kopre) za izvoz širom sveta.
Uprkos velikom interesovanju za globalni otisak palminih useva, distribuciji kokosovih palmi preko tropskih pacifičkih atola do sada je bilo malo pažnje. Objavljeno u Environmental Research Letters, istraživanje UC Santa Barbara i The Nature Conservanci pruža prvu sveobuhvatnu mapu ogromnog otiska poljoprivrede kokosove palme na skoro svakom pacifičkom atolu.
„Kokosovo ulje je nekada bilo od suštinskog značaja za ekonomiju atola, ali danas je većina plantaža kokosovih palmi napuštena i zarasla“, rekao je glavni autor Majkl Bernet, doktorant na Odseku za ekologiju, evoluciju i biologiju mora UCSB-a. „Sa rastućim klimatskim pretnjama sa kojima se suočavaju pacifički atoli, ključno je otkriti gde ove napuštene plantaže troše kritične zemljišne i vodene resurse i gde mogu postojati mogućnosti da se obnove autohtone šume u korist ostrva i ostrvljana.
Kokosove palme sada predstavljaju više od polovine pokrivača drveća na ovim niskim ostrvima, ograničavajući ranije rasprostranjena autohtona širokolisna stabla na male delove njihovog prirodnog rasprostranjenja.
„To je problem“, rekao je Burnet, „jer je zamena širokolisnih šuma monokulturima kokosa povezana sa iscrpljivanjem podzemnih voda, opadanjem populacije morskih ptica i negativnim uticajima na susedne koralne grebene. Razumevanje sadašnjeg obima plantaža kokosa je ključno za suočavanje sa izazovima održivosti suočavajući se sa zajednicama širom pacifičkih 266 atola.“
Ovaj gubitak jedinstvenih ekosistema na pacifičkim atolima je zapanjujući. Čak premašuje stopu krčenja šuma zbog proizvodnje uljane palme, barem u relativnom smislu, u drugim delovima sveta. Na primer, 10,8% kopnene površine Bornea pretvoreno je u monouseve uljane palme do 2015. U međuvremenu, kokosove palme trenutno pokrivaju 58,3% ukupne pošumljene površine na karti atola i 24,1% njihove ukupne kopnene površine.
Štaviše, 51,2% ovih krošnji kokosa nalazi se u monokulturama što ukazuje na plantažnu poljoprivredu i drastične ekološke promene. Uprkos napuštanju mnogih plantaža poslednjih decenija, autori su otkrili da kokosove palme i dalje nadmašuju autohtona širokolisna stabla u pogledu površine krošnje. Ipak, konverzija šuma na pacifičkim atolima jedva da je dobila delić naučne pažnje posvećene mapiranju konverzije šuma izazvane uljanim palmama.
„Dok se svet suočava sa kompromisima povezanim sa pretvaranjem primarne šume u obradive površine, ne bi trebalo da zanemarimo atolske šume i priliku da oporavimo ove dinamične, otporne sisteme“, rekao je Aleks Vegman, vodeći naučnik za strategiju otpornosti ostrva The Nature Conservanci’s autor na papiru. „Postoji sve više dokaza da atoli igraju važnu ulogu u zdravlju okeana kao čvorovi biološke povezanosti i kao koncentratori hranljivih materija – obnavljanje i zaštita ekosistema atola treba da bude prioritet ‘zdravlja okeana’.“
Na sreću, plantaže kokosovih palmi imaju neiskorišćeni potencijal za obnovu ekosistema, očuvanje resursa i otpornost na klimu. Mape vegetacije u radu su prvi korak u pomaganju zajednicama pacifičkih atola da vizualizuju stanje svojih šuma i procene najbolje potencijalne upotrebe—za proizvodnju kokosa, obnovu širokolisnih šuma ili bilo koji put između.
Otkrijte najnovije u nauci, tehnologiji i prostoru sa preko 100.000 pretplatnika koji se oslanjaju na Phis.org za dnevne uvide.
Prijavite se za naš besplatni bilten i dobijajte novosti o otkrićima,
inovacije i istraživanja koja su važna – dnevno ili nedeljno.
„Kokosovi orasi i kokosovo drveće su duboko utkani u živote i živote pacifičkih naroda i zajednica, simbolizujući otpornost i izdržavanje“, rekla je Elizabet Terk, direktorka za očuvanje prirode Mikronezije.
„Međutim, vraćanje napuštenih plantaža kopre na atolima u autohtone šume nudi neprocenjive ekološke koristi, kao što su oporavak biodiverziteta i otpornost na klimu. Uspostavljanje ravnoteže između kulturnog nasleđa i upravljanja životnom sredinom je od suštinskog značaja za održivu budućnost. Mapiranje obima plantaža kopre na atolima je ključni korak za informisano donošenje odluka, pomažući da se pruži jasnija slika korišćenja zemljišta, omogućavajući nas da uravnotežimo ekonomske potrebe sa ekološkom obnovom i naporima za prilagođavanje klimi.“
Projekti upravljanja ekosistemom, uključujući pretvaranje napuštenih plantaža kokosa u autohtone šume i obnovu kolonija morskih ptica, pokazali su veliko obećanje na atolima. Ipak, ovo su uvek višegodišnji napori, a lokalni akteri moraju hitno da ulažu u te napore kako bi se postigla otpornost u suočavanju sa ubrzanim klimatskim uticajima.
„Ove mape,“ rekao je Burnett, „su deo rastućeg korpusa nauke koja istražuje brojne mogućnosti za očuvanje i otpornost na atolima. Nadamo se da će pomoći zajednicama atola da zacrtaju sopstvenu budućnost u eri globalnih promena.“
