Da li će se led koji pluta u Arktičkom okeanu kretati brže ili sporije u narednim decenijama? Odgovor na ovo pitanje će nam reći da li se može očekivati da morski transport postane manje ili više opasan. To takođe može imati važne implikacije na stopu gubitka ledenog pokrivača, što je od velike važnosti za severne starosedelačke zajednice, ekosisteme i globalni klimatski sistem.
Dok podaci posmatranja ukazuju na to da je trend bio ka većim brzinama morskog leda, klimatski modeli predviđaju da će te brzine usporiti tokom letnje sezone. Ovaj kontrast je doveo do nekih pitanja o verodostojnosti projekcija modela.
U novom radu objavljenom danas u časopisu The Criosphere, vanredni profesor Lasonde škole inženjeringa Neil Tandon i postdoktorski posetilac Džejmi Vord otkrili su da, iako mehanizmi koji pokreću usporavanje leda ostaju verodostojni, ostaju pitanja u vezi sa vremenom usporavanja.
„Razumevanje o tome kako će se kretanje morskog leda promeniti je očigledno od interesa, a ipak nismo znali da li je ono što su modeli projektovali razumno“, kaže Tandon, koji je takođe sa Centrom za istraživanje Zemlje i svemira ( CRESS) na Univerzitetu Jork. „Čini se da možemo očekivati da će se morski led još neko vreme ubrzati, ali će doći do tačke u narednim decenijama kada će se dinamika promeniti.
Plutajući morski led predstavlja posebnu opasnost za pomorski transport, kaže Tandon, ukazujući na dramatičan primer iz 2017. kada je morski led zarobio i potopio dva ribarska čamca oko Njufaundlenda. I što je led brži, uslovi su opasniji.
Da bi razumeo zašto se morski led ubrzava, Tandon kaže da izvor može biti korisna analogija. Kako se temperature zagrevaju, a led tanji, on se može lakše širiti i skupljati, baš kao što se opruga napravljena od tanjeg metala može lakše širiti i skupljati u poređenju sa oprugom napravljenom od debljeg metala.
„Kako se tanji morski led više širi i skuplja, on stvara više zamaha za morski led, baš kao što jedan od onih automobila igračaka sa oprugom ide brže što ga više povlačite unazad“, objašnjava Tandon.
Međutim, ovo nije jedina sila koja deluje na led, a kada se led dovoljno istanji, unutrašnji naponi koji proizvode „prolećnost“ počinju da blede, a druge sile počinju da dominiraju.
„Kako led ulazi u ono što oni nazivaju stanje slobodnog drifta, unutrašnji stres postaje zanemarljiv, a spoljne sile vetra i nagib površine okeana počinju da dominiraju. Modeli sugerišu da će promene u vetru i nagibu površine okeana dovesti do usporavanja morski led tokom letnje sezone“.
Tandon kaže da iako se modeli generalno slažu da će doći do ovog letnjeg usporavanja, ne slažu se kada će ovo usporavanje početi. Neki modeli sugerišu da će usporavanje početi u narednoj deceniji, dok drugi sugerišu da će početi krajem ovog veka.
Brži nanosi leda mogu stvoriti opasne uslove za pomorski transport, tako da bi se u tom smislu usporavanje leda moglo posmatrati kao pozitivno, ali Tandon kaže da postoje veća razmatranja.
„To ne menja činjenicu da pokrivač morskog leda stalno opada, zar ne? Ovo je zabrinjavajuće zbog uticaja na ekosisteme, domorodačke populacije koje se oslanjaju na mogućnost da love određene životinje, sposobnost životinja da prežive promene stanište i ukupan uticaj na globalnu klimu“, kaže Tandon. „Ali, rekao bih da je to marginalno dobra vest jer modeli sugerišu da se ne predviđaju neki od najgorih aspekata koje smo očekivali u vezi sa padom ledenog pokrivača.“
