Istraživači su zabeležili neverovatno prirodno događanje u blizini norveške obale, gde je više od 10 miliona kapelina (Mallotus villosus) postalo plen za 2,5 miliona atlantskih bakalara (Gadus morhua) u samo nekoliko sati, što je okarakterisano kao jedno od najvećih predatorskih masakra ikada dokumentovanih.
„Ovo je prvi put da posmatramo ovakvu interakciju u ovim razmerama“, rekao je Nikolas Makris sa Masačusetskog tehnološkog instituta (MIT), koji je sa međunarodnim timom pratio masivnu bitku za opstanak koristeći naprednu akustičku tehnologiju.
Tim je primenio multispektralni podvodno-akustički senzor koji omogućava razlikovanje vrsta na osnovu frekvencija zvuka koje proizvode njihove plivačke bešike. Makris objašnjava da bakalar emituje duboke tonove, dok kapelin proizvodi visoke zvuke, poput najviših nota klavira.
Podaci prikupljeni još 2014. godine pokazuju kako su kapelini formirali masivno jato kao odbrambeni mehanizam dok su migrirali sa Arktika ka Evropi. Međutim, takvo zbijanje privuklo je pažnju bakalara, koji su se koordinisali u sopstvenu formaciju i započeli organizovani napad.
Iako je ovo predatorstvo uticalo na svega 0,2% ukupne populacije kapelina, stručnjaci upozoravaju na ozbiljne posledice. Broj migratornih vrsta opada globalno — čak 97% njih je trenutno ugroženo.
„Prirodni događaji predatorstva mogu uništiti lokalne populacije plena za samo nekoliko sati“, ističe Makris. „To nije problem za zdrave vrste, ali s obzirom na klimatske i antropogene promene, ovakvi događaji mogli bi imati katastrofalne posledice za vrste koje su već ugrožene.“
Istraživači se nadaju da će nova tehnologija pomoći u praćenju populacija riba na ivici kolapsa, kao i u očuvanju ekosistema ključnih za morski biodiverzitet.
Ovo dramatično svedočanstvo prirode pruža uvid u složenu dinamiku između plena i predatora i osvetljava važnost očuvanja okeanskih ekosistema u eri ekoloških izazova.
