Nisu svi paraziti loši, i u svetu koji se brzo menja, potrebna im je naša zaštita, ali izgleda da je ne dobijaju.
U stvari, u drugom po veličini estuariju u Sjedinjenim Državama, naučnici su katalogizirali masovno odumiranje morskih organizama koji se oslanjaju na slobodno živeće domaćine da bi preživeli.
Tokom proteklih 140 godina, od 1880. do 2019. godine, broj parazita u Pjudžet Saundu opao je za 38 odsto za svaki stepen Celzijusa zagrevanja temperature površine mora, otkrili su istraživači sa Univerziteta Vašington (UV).
Studija je najveći i najduži skup podataka o obilju parazita prikupljen bilo gde u svetu, a rezultati su čak i gori nego što su se neki čuvari prirode plašili.
Paraziti su nevidljive niti koje pomažu u povezivanju prehrambenih mreža. Nejasno je kako će se ekosistemi nositi bez njihovog uticaja.
„Nalazi su prava nevolja ako vam je stalo do biodiverziteta ili znate bilo šta o parazitima“, rekla je parazitologinja Čelsi Vud iz UV za ScienceAlert.
„Padovi koje smo primetili šokirali su čak i mene.“
Ako bi se isti stepen gubitka primetio među sisarima ili pticama, Vud kaže da bi to odmah pokrenulo akciju očuvanja.
Ptice u Severnoj Americi, na primer, opadale su za nešto više od 6 procenata u deceniji od 1970. do 2017. godine, a već su u velikoj meri zastupljene u planovima za očuvanje.
Za poređenje, niko zaista ne brine o parazitima. Smanjenje broja stvorenja koja kradu živote drugih obično se doživljava kao dobra stvar. Ali to je zastarelo gledište koje zanemaruje širu sliku.
Danas se mnogi naučnici slažu da su klimatske promene dovele Zemlju do masovnog izumiranja, ali scenario izgleda još gore kada se uzme u obzir da nismo zaista uzeli u obzir koliko životni oblici na Zemlji zavise od parazita (ogromna većina koji su neopisani) .
Trenutno, vrlo mali broj ekoloških istraživanja razmatra parazite, a napori za očuvanje skoro uvek zanemaruju njihovu povezujuću ulogu u staništu, uprkos njihovoj široko rasprostranjenoj i suštinskoj ulozi u održavanju ekološke ravnoteže.
Tek kada se paraziti razmnožavaju i postanu problem, skloni smo da ih obavestimo.
Na primer, 2020. godine, Voodova laboratorija na UV-u dospela je na naslovne strane kada je otkrila da se specifičan parazitski crv u sirovoj morskoj hrani povećao 280 puta od 1970-ih.
Ali ne prolaze svi paraziti tako dobro. U stvari, mnogi od njih verovatno pate u trenutnoj klimatskoj krizi. Kao mehurići u ključaloj posudi, nestaju brže nego što možemo da ih prebrojimo.
U nedavnim nalazima iz Puget Sounda, činilo se da su paraziti sa tri ili više domaćina (nešto više od polovine svih uzorkovanih parazita) posebno ranjivi na zagrevanje vode.
Što se tiče zašto, moguće je da bi više temperature mogle dovesti parazite u direktan fiziološki rizik, ili, alternativno, zagrejane vode mogu uticati na dostupnost i održivost njihovog domaćina ili domaćina.
U svakom slučaju, što više domaćina parazit mora da skače između, to verovatno postaje ugroženiji promenama klime.
Od 10 parazita koje je identifikovao Vud i koji su izumrli do 1980. godine u Pjudžet Saundu, devet ih je imalo životni ciklus koji se oslanjao na tri ili više domaćina.
„Ono što očekujemo kada posmatramo promenljivo okruženje su pobednici i gubitnici“, kaže Vud.
„Ali ono što smo pronašli ovde je bilo mnogo više gubitnika nego što smo očekivali.
Ako je Puget Sound nešto poput drugih ekosistema u svetu, onda Vud misli da bi gubici parazita mogli da odgovaraju ili čak premaše masovnu stopu izumiranja koja se dešava među slobodnim vrstama.
Ali niko sa sigurnošću ne može reći da li je to slučaj bez drugih istraživača koji ne krenu Vudovim stopama.
Vud misli da je trenutni pogled na parazite sličan onome kako su ljudi nekada smatrali vrhunske grabežljivce, poput vukova ili medveda, 1960-ih i 1970-ih. Vekovima su ljudi lovili velike mesoždere do tačke skorog izumiranja iz straha i besa.
Tek sredinom 20. veka naučnicima je postalo jasno šta je urađeno. Svet je sistematski uklanjao neke od najvažnijih pokretača i potresa u ekosistemima na štetu staništa širom sveta.
Apek grabežljivci, kako se ispostavilo, nisu uvek bili ometajuće štetočine; bili su suštinski stabilizatori staništa. Njihovo ponovno uvođenje u staništa pomoglo je da ekosistemi ponovo procvetaju.
„Tamo smo mi za parazite“, kaže Vud, „Mi smo u ovom trenutku kada počinju da se akumuliraju istraživanja koja sugerišu koliko su paraziti strašno moćni u ekosistemu. Ali te informacije još nisu procurile u javnost.“
U 2017. godini, studija o 457 vrsta parazita predviđala je da bi do 2070. moglo nestati do 10 posto, uključujući 30 posto parazitskih crva. Podstaknuti rezultatima, autori su napravili prvu ugroženu ‘crvenu listu’ za parazite.
Godine 2020. Vud je udružio snage sa istraživačima istomišljenika iz celog sveta kako bi detaljno razradio plan očuvanja parazita od 12 ciljeva za budućnost.
Kolin Karlson, koautor lista, rekao je za Atlantik 2015. da je polazna tačka da prestanemo da uništavamo parazite onog trenutka kada ih pronađemo.
„Najosnovnija ideja, i pomalo je glupo što smo ovo propustili, je da ne uništite nešto ako je u redu“, rekao je Karlson novinaru Edu Jongu.
Sledeći korak je prikupljanje i sinteza podataka, au ovoj podoblasti Vood prednjači. Njena laboratorija na UV je prva koja je koristila muzejske uzorke ribe kako bi stvorila istorijsku vremensku liniju obilja morskih parazita.
„Niko nije primetio ovako nešto“, kaže Vud. „I deo toga je to što niko ne gleda.“
Za razliku od predatora na vrhuncu, parazite je teže uočiti ako ih aktivno ne tražite. A njihovo pronalaženje nije baš glamurozan posao.
„Vaš terenski rad sedi u podrumu muzeja, secira ribe koje su natopljene odvratnim hemikalijama“, kaže Vud.
„Nema seksipil. Ali nam daje priliku da putujemo kroz vreme. A ako dobijem priliku da putujem kroz vreme, nanjušiću pare formalina.“
Paraziti sadašnjosti i prošlosti su tu da ih prebrojimo. Sada samo treba da zapušimo nos i zaronimo.
