Na Antarktiku su teški glečeri uvek u pokretu. Transportne trake leda, poznate kao ledeni tokovi, su hodnici bržeg toka koji nose većinu leda i ostataka ogromnih glečera prema okeanu.
Prema novom istraživanju sa Univerziteta Vašington u Sent Luisu, jedan takav ledeni tok bar jednom dnevno izbaci čitavu ledenu policu Ross sa svog mesta.
Ovo otkriće je značajno zbog obima Rosove ledene police: to je najveća ledena polica na Antarktiku, otprilike iste veličine kao i Francuska.
„Otkrili smo da se cela polica iznenada pomera za oko 6 do 8 centimetara (ili 3 inča) jednom ili dva puta dnevno, izazvana klizanjem ledenog toka koji se uliva u ledenu policu“, rekao je Doug Viens, Robert S. Brookings Ugledni profesor nauka o Zemlji, životnoj sredini i planetarnim naukama u oblasti umetnosti i nauke. „Ovi iznenadni pokreti bi potencijalno mogli da igraju ulogu u pokretanju ledotresa i lomova u ledenoj polici.“
Rossova ledena polica je plutajuća ivica leda koja se proteže preko okeana od unutrašnjih glečera.
Naučnici su zainteresovani za interakcije između ledenih polica i ledenih tokova delimično zato što su zabrinuti za stabilnost ledenih polica na Antarktiku u svetu koji se zagreva.
Police leda deluju kao kočnice za glečere i ledene tokove, usporavajući njihovo putovanje do mora gde se tope, omogućavajući tako da se više leda akumulira na kontinentu. Ako se ledena polica sruši, ovaj oslonac nestaje, a glečeri mogu brže da teku. Kada se uliju u okean, doprinose porastu nivoa mora.
Nova studija, u Geophisical Research Letters, fokusira se na kretanje izazvano ledenim potokom Vhillans, jednom od oko pola tuceta velikih, brzih reka leda koje se izlivaju u Rosov ledeni potok.
„Čovek ne bi otkrio pokret samo osećajući ga“, rekao je Viens. „Pokret se dešava u vremenskom periodu od nekoliko minuta, tako da se ne može primetiti bez instrumentacije. Zbog toga pokret do sada nije detektovan, iako su ljudi šetali i kampovali po Rosovom ledenom pojasu još od vremena velikih istraživači Robert F. Skot i Roald Amundsen“.
Kretanje Rosove ledene police je izazvano relativno iznenadnim — u glacijalnim terminima — kretanjem ledenog toka koji se naziva događaj klizanja. To je donekle slično „klizanju“ koje se javlja duž raseda pre i tokom zemljotresa.
Prema scenariju koji su Viens i njegov tim primetili, veliki deo ledenog toka Vilans, dimenzija više od 100 km sa 100 km, ostaje nepomičan dok ostatak ledenog toka puzi napred. Zatim, jednom ili dva puta dnevno, veliki deo trči napred prema Rosovom ledenom policu.
Može da se pomeri čak 40 cm (16 inča) za nekoliko minuta, rekao je Viens.
Studije ledenih tokova u poslednjih 50 godina pokazuju da se neki ledeni tokovi ubrzavaju, a drugi usporavaju. Naučnici mogu da koriste seizmografe da otkriju iznenadno kretanje ledenih tokova kako bi razumeli šta kontroliše ovo kretanje. Viens i njegov tim otputovali su na Antarktik 2014. godine kako bi postavili seizmografe korišćene u ovoj studiji.
„Objavio sam nekoliko radova o događajima klizanja Vilansovog ledenog toka u prošlosti, ali nisam otkrio da se cela Rosova ledena polica takođe pomera do sada“, rekao je Viens.
Istraživači ne misle da su ovi događaji klizanja direktno povezani sa globalnim zagrevanjem izazvanim ljudima. Jedna teorija je da su uzrokovane gubitkom vode u koritu ledenog toka Vilans, što ga čini „lepljivijim“.
Stres i naprezanja povezani sa događajima klizanja su slični naprezanju i naprezanju koji su uočeni da izazovu potrese leda u različitim uslovima.
„U ovom trenutku, ledotresi i lomovi su samo deo normalnog života ledenog pojasa“, rekao je Viens. „Postoji zabrinutost da će se Rosov ledeni pojas jednog dana raspasti pošto su to učinile druge manje i tanje ledene police. Takođe znamo da se Rosov ledeni pojas raspao tokom poslednjeg međuglacijalnog perioda—pre oko 120.000 godina—i to je izazvalo brz gubitak leda drugim glečerima i ledenim tokovima koji se u njega ulivaju.“
