Kako su neandertalci izumrli dok su ljudi preživeli jedno je od najvećih pitanja u istoriji naše vrste. Istraživači su se dugo pitali da li su naši najbliži izumrli rođaci možda podlegli virusnim infekcijama koje danas muče savremene ljude.
Ta slabo dokazana teorija, prvi put predložena 2010. godine, postala je malo verodostojnija otkrićem drevne DNK iz tri virusa pronađena u kostima neandertalca starim 50.000 godina, otkrivenim u pećini Čagirska u Rusiji.
Ranije su istraživači sugerisali da su zarazne bolesti mogle doprineti smrti neandertalaca na osnovu znakova u virusnim i bakterijskim genomima kada su ti patogeni prvi put zarazili ljude – dovoljno davno da su ljudi mogli da nose patogene iz Afrike i da ih prenesu neandertalcima u Evropi. .
Inače, istraživači su koristili matematičke modele da simuliraju širenje bolesti između Homo sapiensa i neandertalaca (H. neanderthalensis), i njihovog različitog imuniteta.
Ali s obzirom da je drevni DNK tako težak za uzorkovanje i sekvencu, fragmentiran za sve hiljade godina koje je proživeo, nedostajali su direktniji dokazi da su neandertalci bili zaraženi patogenima koji danas izazivaju uobičajene bolesti, ali su mogli da ubiju naše rođake.
„Da bismo podržali [ovu] provokativnu i zanimljivu hipotezu, bilo bi neophodno dokazati da se barem genomi ovih virusa mogu naći u ostacima neandertalaca“, rekao je molekularni biolog i stariji autor nove studije, Marselo Briones, za Nev Scientist’s James. Voodford . „To je ono što smo uradili.“
Briones, zajedno sa evolucionom genetičarkom Renatom Fereirom sa Federalnog univerziteta Sao Paulo u Brazilu i kolegama, uzorkovali su DNK sa skeleta dva muška neandertalca.
Tamo, među neandertalskim genomom, pronašli su delove DNK koji su ličili na tri moderna virusa: adenovirus, koji danas izaziva prehlade; herpesvirus, krivac za herpes; i papiloma virus, koji se prenosi tokom seksa i izaziva genitalne bradavice.
Kod savremenih ljudi, ovi virusi mogu izazvati uporne ili čak doživotne infekcije gde virus izbegava imuni sistem i miruje godinama ili decenijama. Dakle, moguće je da su se i oni držali neandertalaca, ali kako su se te infekcije manifestovale, kao blage bolesti ili nešto teže, još nije poznato.
Studija pokazuje da je izvodljivo pronaći i izvući ostatke virusne DNK u ostacima drevnih hominina. Najstariji virusni DNK pronađen pre toga bio je herpesvirus star 31.000 godina otkriven u zubima H. sapiensa iskopanim iz Sibira.
Ali tim naglašava da su njihovi nalazi preliminarni, rekavši da fragmenti ukazuju samo na „moguće prisustvo“ ostataka virusne DNK u ostacima neandertalaca. Njihova studija takođe nije recenzirana.
Ne zaboravimo ni da je postojao niz drugih teorija o tome šta je zbrisalo neandertalce. Neandertalci su se možda mučili da se prilagode nekoj iznenadnoj promeni životne sredine, ili su ljudi mogli da nadmaše neandertalce u hrani i drugim resursima.
Međutim, te teorije su počele da padaju u nemilost pre više od jedne decenije kada su istraživači počeli da shvataju da su neandertalci bili vešti lovci, nosioci vatre i društvena bića.
Druge sugestije popularne među paleoantropolozima uključuju ionako male populacije neandertalaca koje jednostavno nestaju, ili da su ljudi živeli u većim grupama, dajući našim precima veću raznolikost gena i ideja za rad.
„Verovatno je da je kombinacija ovih faktora, zajedno sa drugim nepoznatim faktorima, doprinela konačnom nestanku neandertalaca“, priznaju Fereira i kolege.
