Kolosalni uzorak ledenog jezgra izbušen na Antarktiku možda sadrži najstariju, neprekinutu vremensku liniju Zemljine klime, koja se proteže više od milion godina unazad.
Položeno horizontalno, dužina čitavog ledenog jezgra od 2.800 metara (9.186 stopa) mogla bi se protezati preko mosta Golden Gate u San Francisku, a zatim i nešto.
Svaki segment dugačak metar sadrži do 13.000 godina duboke, komprimovane istorije, uključujući mehuriće drevnog vazduha. Zajedno, dokazi pružaju osnovu za našu trenutnu klimatsku krizu i mogli bi otkriti više o prošlim događajima ekstremnih klimatskih promena koji su ugrozili ljudski opstanak.
„Imamo snažne indikacije da gornjih 2.480 metara sadrži klimatski rekord koji seže unatrag 1,2 miliona godina“, kaže Julien Vesthoff, glavni naučnik na terenu za Evropski projekat za Ice Coring na Antarktiku (EPICA).
Potrebno je uraditi dalju analizu, ali postoji šansa da bi najdublji delovi bušotine mogli da sadrže led koji datira iz predkvartarnog perioda, pre više od 2,5 miliona godina.
Najstariji led otkriven na Antarktiku do sada datira pre 2,7 miliona godina, ali Zemljina kretanja su gurnula ovaj led u pliće delove smrznutog materijala, tako da ne pruža kontinuiranu klimatsku hroniku; to je više snimak.
Ranije je EPICA rekord za najstarije vertikalno jezgro leda pokrivao poslednjih 740.000 godina ili tako nešto, a dobijen je 2004.
Ledena jezgra su dragocena za naučnike, jer hvataju čestice, izotope vode i mehuriće atmosferskih gasova, poput ugljen-dioksida i metana. Ovo omogućava istraživačima da rekonstruišu klimu i okruženje u istoriji naše planete.
Novo bušenje sa istočnog Antarktika pokriva vremenski period kada su se Zemljini ciklusi glacijacije neobjašnjivo produžili, negde između 900.000 i 1,2 miliona godina.
Neki naučnici sumnjaju da je skoro 99 odsto ranih ljudi u Africi možda izumrlo tokom ovog perioda ekstremnih hladnih promena, iako je ta hipoteza i dalje sporna i uglavnom se zasniva na savremenim genetskim podacima.
Svježe ledeno jezgro sa Antarktika moglo bi otkriti više detalja o klimatskim promjenama na Zemlji tokom ovog vremena. Verovatno će takođe potvrditi koliko su antropogene emisije daleko odvele prirodne cikluse glacijacije naše planete.
„Ova tranzicija ostaje naučna misterija, posebno u vezi sa ulogom gasova staklene bašte i dinamike ledenog pokrivača“, rekao je Karlo Barbante, direktor EPICA, za CNN.
„Ovi podaci nam pomažu da razumemo zamršen odnos između gasova staklene bašte i globalne temperature tokom stotina hiljada godina, a sada sve do 1,2 miliona godina i nadamo se dalje.
Mesto vađenja nedavnog bušenja zove se Mala kupola C, na istočnom Antarktiku, i izabrano je zato što su radarska istraživanja otkrila prisustvo izuzetno debelog leda, slojevitog poput kolača, sa dnom koje se još nije otopilo.
Na 3.200 metara nadmorske visine – visoko na centralnoj visoravni Antarktika – letnje temperature na Maloj kupoli C kreću se oko -35 ºC (-31 ºF), a često postoje i velike brzine vetra sa kojima se takođe treba boriti.
Istraživači u EPICA-i, uključujući naučnike iz British Antarctic Survei, imali su svoj posao za njih. Bilo je potrebno oko 20 dana samo da se sva njihova infrastruktura i teret isporuče na lokaciju sa obližnje istraživačke stanice.
Kada je bušenje konačno počelo, sistem izotopske analize bio je u stanju da očita glacijalne i međuglacijalne cikluse skoro u realnom vremenu, pošto je svaki deo ledenog jezgra izvučen iz zemlje. Zato naučnici u EPICA-i iznose tako velike tvrdnje, tako rano u svojoj analizi.
Danas ledeni pokrivač Antarktika drži 90 odsto leda naše planete. Bušenje poput ovog, direktno iz njegovog stomaka, moglo bi otkriti kako je najjužniji kontinent Zemlje došao da zahvati većinu slatke vode.
Naučnik za klimu Ričard Alej, koji nije bio uključen u nedavne napore bušenja, rekao je za Asošijeted pres da je EPICA-ino ledeno jezgro „zaista, zaista, neverovatno fantastično“.
„Naučiće divne stvari“, predvideo je Allei.
