Paleontolozi u Južnoj Africi rekli su da su pronašli najstarije poznato groblje na svetu, koje sadrži ostatke udaljenog rođaka ljudi sa malim mozgom za koje se ranije smatralo da nisu sposobni za složeno ponašanje.
Predvođeni poznatim paleoantropologom Lijem Bergerom, istraživači su rekli da su 2023. otkrili nekoliko primeraka Homo naledija – hominida iz kamenog doba koji se penje po drveću – zakopanog oko 30 metara (100 stopa) pod zemljom u sistemu pećina u okviru Kolevke čovečanstva, UNESCO-vo mesto svetske baštine u blizini Johanesburga.
„Ovo su najdrevniji pokopi koji su do sada zabeleženi u zapisu o homininima, ranije od dokaza o zakopavanju Homo sapiensa najmanje 100.000 godina“, napisali su naučnici u seriji preprint radova objavljenih u eLife.
Nalazi dovode u pitanje trenutno razumevanje ljudske evolucije, jer se obično smatra da je razvoj većih mozgova omogućio izvođenje složenih, „smislenih“ aktivnosti kao što je sahranjivanje mrtvih.
Najstarije sahrane koje su ranije otkrivene, pronađene na Bliskom istoku i u Africi, sadržale su ostatke Homo sapiensa – i bile su stare oko 100.000 godina.
One koje je Berger pronašao u Južnoj Africi, čije su prethodne najave bile kontroverzne, i njegovi kolege istraživači, datiraju iz najmanje 200.000 godina pre nove ere.
Kritično je da oni takođe pripadaju Homo naledi, primitivnoj vrsti na raskrsnici između majmuna i modernih ljudi, koja je imala mozak veličine narandže i bila je visoka oko 1,5 metara (pet stopa).
Sa zakrivljenim prstima na rukama i nogama, rukama i stopalima sa alatima napravljenim za hodanje, vrsta koju je otkrio Berger već je preokrenula ideju da je naš evolucioni put ravna linija.
Homo naledi je dobio ime po pećinskom sistemu „Zvezda u usponu“ gde su prve kosti pronađene 2013. godine.
Zakopavanja ovalnog oblika u centru novih studija takođe su pronađena tokom iskopavanja započetih 2018.
Rupe, za koje istraživači kažu da su dokazi nagoveštavali da su namerno iskopane, a zatim popunjene da bi se pokrila tela, sadrže najmanje pet osoba.
„Ova otkrića pokazuju da mrtvačnička praksa nije ograničena na H. sapiens ili druge hominine sa velikim mozgovima“, rekli su istraživači.
Mesto sahrane nije jedini znak da je Homo naledi bio sposoban za složeno emocionalno i kognitivno ponašanje, dodaju oni.
Gravure koje formiraju geometrijske oblike, uključujući „grubu figuru sa oznakom“, takođe su pronađene na očigledno namerno zaglađenim površinama pećinskog stuba u blizini.
„To bi značilo ne samo da ljudi nisu jedinstveni u razvoju simboličkih praksi, već možda nisu ni izmislili takva ponašanja“, rekao je Berger za AFP u intervjuu.
Takve izjave će verovatno uznemiriti neke perje u svetu paleontologije, gde se 57-godišnjak ranije suočavao sa optužbama za nedostatak naučne strogosti i žurbu sa zaključcima.
Mnogi su se bunili kada je 2015. Berger, čija su ranija otkrića dobila podršku National Geographica, prvi put izneo ideju da je Homo naledi sposoban za više od veličine njegove glave.
„To je bilo previše za naučnike u to vreme. Mislimo da je sve to povezano sa ovim velikim mozgom“, rekao je on.
„Upravo ćemo reći svetu da to nije istina.“
Iako zahtevaju dalju analizu, otkrića „menjaju naše razumevanje ljudske evolucije“, napisali su istraživači.
„Sahrana, stvaranje značenja, čak i „umetnost“ bi mogli da imaju mnogo komplikovaniju, dinamičniju, neljudsku istoriju nego što smo ranije mislili“, rekao je Agustin Fuentes, profesor antropologije na Univerzitetu Prinston, koji je koautor studija.
Kerol Vord, antropolog sa Univerziteta u Misuriju koji nije uključen u istraživanje, rekla je da bi „ovi nalazi, ako se potvrde, bili od značajnog potencijalnog značaja“.
„Radujem se što ću saznati kako raspolaganje posmrtnih ostataka isključuje druga moguća objašnjenja osim namernog sahranjivanja, i što ću videti rezultate nakon što budu provjereni od strane kolega“, rekla je ona za AFP.
Vord je takođe istakao da je list priznao da ne može isključiti da su oznake na zidovima mogli da naprave kasniji hominini.
© Agencija Frans pres
Ranija verzija ovog članka objavljena je u junu 2023.
