Pigmenti u fosilnim školjkama puževa iz Austrije stari 12 miliona godina su najstarije poznate očuvane boje iz grupe poliena, kao što su naučnici iz Prirodnjačkog muzeja u Beču i Univerziteta u Getingenu sada pokazali. Istraživanje je objavljeno u časopisu Palaeontologi .
Mnogi od današnjih puževa pokazuju upečatljive šare tačaka, mrlja i pruga. Najčešće boje u školjkama puževa su žuta, narandžasta, roze, crvena i crna. Ove boje nastaju kada puževi skladište boje, takozvane pigmente, u svoje ljuske, koje proizvode posebne ćelije i talože se u različitim koncentracijama.
Hemijski sastav pigmenata se veoma razlikuje. Najvažnija hemijska jedinjenja uključuju melanine i karotenoide. Melanini su odgovorni za tamne boje u našoj kosi i koži, a karotenoidi takođe daju ptičjem perju i žumancu njihove tipične crvene i žute nijanse.
Školjke puževa su napravljene od aragonita, oblika kreča koji ostaje manje-više nepromenjen milionima godina. Nasuprot tome, pigmenti su veoma osetljivi i brzo se razlažu na svoje organske komponente.
Kao rezultat toga, fosilizovane školjke su obično svetle boje i obične, a ostaci šara boja na fosilima su veoma retki. Lokacije na kojima su pronađeni takvi fosili nalaze se duž granice između Austrije i Mađarske u šljunčarima južno od Sent Margaretena u Burgenlandu i blizu Nekinga u Donjoj Austriji.
Ovde su paleontolozi iz Prirodnjačkog muzeja u Beču otkrili školjke puževa iglica koji su živeli pre 12 miliona godina na obalama tadašnjeg tropskog mora. „Međutim, bilo je nejasno da li su obrasci ukazivali na njihovu prvobitnu crvenkastu boju ili su nastali kasnijim procesima u sedimentu“, kaže Matijas Harchauzer, direktor Geološko-paleontološkog odeljenja NHM Beč.
Da bi se rešila ova zagonetka, školjke su poslate u Geonaučni centar Univerziteta u Getingenu, gde je Klaus Volkenštajn proveo godine istražujući hemiju fosilnih pigmenata.
Ramanova spektroskopija je korišćena da se uspešno identifikuje poreklo boja, što je uključivalo zračenje uzorka laserskom svetlošću i ispitivanje emitovanih spektra. Svaki spektar proizvodi otisak prsta ispitivanog materijala, omogućavajući istraživačima da naprave jasnu identifikaciju.
„Na naše iznenađenje, pokazalo se da su pigmenti zapravo očuvani gotovo nepromenjeni 12 miliona godina. Ovo je najstariji dokaz o ovim vrstama fosilnih pigmenata širom sveta“, kaže geohemičar i vođa studije Volkenštajn.
Po svom hemijskom sastavu, otkriveni pigmenti pripadaju grupi poliena, a to su organska jedinjenja koja uključuju i karotenoide.