U šumi na jugu Čilea, džinovsko drvo je preživelo hiljadama godina i u procesu je priznavanja kao najstarije na svetu.
Poznato kao „pradeda“, veruje se da deblo ovog drveta prečnika četiri metra i visine 28 metara sadrži naučne informacije koje bi mogle da rasvetle kako se planeta prilagodila klimatskim promenama.
Za koje se veruje da je staro više od 5.000 godina, ono je na ivici da zameni Metuzalem, 4.850 godina star bor Velikog basena koji se nalazi u Kaliforniji u Sjedinjenim Državama, kao najstarije drvo na planeti.
„To je preživeli, nema drugih koji su imali priliku da žive tako dugo“, rekao je Antonio Lara, istraživač sa Austral univerziteta i čileanskog centra za klimatske nauke i otpornost, koji je deo tima koji meri starost drveta.
Pradeda leži na ivici jaruge u šumi u južnom regionu Los Riosa, 800 kilometara (500 milja) južno od glavnog grada Santjaga.
To je Fitzroia cupressoides, vrsta čempresa koja je endemična na jugu kontinenta.
Poslednjih godina turisti su hodali sat vremena kroz šumu do mesta da bi se fotografisali pored novog „najstarijeg drveta na svetu“.
Zbog sve veće slave, nacionalno šumarsko telo je moralo da poveća broj čuvara parka i ograniči pristup da bi zaštitilo pradedu.
Nasuprot tome, tačna lokacija Metuzalema se čuva u tajnosti.
Takođe poznat kao patagonski čempres, to je najveća vrsta drveća u Južnoj Americi.
Živi pored drugih vrsta drveća, kao što su coigue, šljiva bor i tepa, Darvinove žabe, gušteri i ptice kao što su chucao tapaculo i čileanski jastreb.
Vekovima je njegovo debelo deblo sečeno da bi se gradile kuće i brodovi, a tokom 19. i 20. veka bilo je jako sečeno.
Upravnik parka Anibal Henrikuez otkrio je drvo dok je patrolirao šumom 1972. Umro je od srčanog udara 16 godina kasnije dok je patrolirao istom šumom na konju.
„Nije želeo da ljudi i turisti znaju (gde se nalazi) jer je znao da je to veoma vredno“, rekla je njegova ćerka Nensi Henrikez, koja je i sama čuvar parka.
Henrikov nećak, Džonatan Baričivič, odrastao je igrajući se među Ficrojama i sada je jedan od naučnika koji proučavaju ovu vrstu.
Godine 2020. Barivič i Lara su uspeli da izvade uzorak iz pradede koristeći najdužu ručnu bušilicu koja postoji, ali nisu stigli do centra.
Procijenili su da je njihov uzorak star 2.400 godina i koristili su prediktivni model da izračunaju punu starost drveta.
Baričivič je rekao da „80 odsto mogućih putanja pokazuje da bi drvo bilo staro 5.000 godina“.
Nada se da će uskoro objaviti rezultate.
Studija je izazvala uzbuđenje u naučnoj zajednici s obzirom na to da je dendrohronologija – metod datiranja prstenova drveća do vremena kada su formirani – manje tačna kada su u pitanju starija stabla jer mnoga imaju trulo jezgro.
Ovo je više od samo takmičenja za ulazak u knjige rekorda, jer je pradeda izvor vrednih informacija.
Mnogo je drugih razloga koji ovom drvetu daju vrednost i smisao i potrebu da se ono zaštiti“, rekla je Lara.
Na planeti postoji vrlo malo stabala starih hiljadama godina.
„Drevno drveće ima gene i veoma posebnu istoriju jer su simboli otpora i prilagođavanja. Oni su najbolji sportisti prirode“, rekao je Baričivič.
„Oni su kao otvorena knjiga, a mi smo kao čitaoci koji čitaju svaki njihov prsten“, rekla je Karmen Glorija Rodrigez, pomoćnica istraživača u laboratoriji za dendrohronologiju i globalne promene na Univerzitetu Austral.
Na tim stranicama su prikazane sušne i kišne godine, u zavisnosti od širine prstenova.
U tim prstenovima su zabeleženi i požari i zemljotresi, poput najsnažnijeg potresa u istoriji koji je pogodio ovo područje 1960. godine.
Pradeda se takođe smatra vremenskom kapsulom koja može da ponudi prozor u prošlost.
„Ako ovo drveće nestane, nestaće i važan ključ o tome kako se život prilagođava promenama na planeti“, rekao je Baričivič.