Pre više od pola milijarde godina, misteriozni grabežljivci zabijali su se u odbrambene omotače granatiranih životinja. Neke od rupičastih školjki postale su fosilizovane i sada nam pričaju priču o najranijoj poznatoj borbi između predatora i plena koja je uticala na evoluciju obe vrste.
„Ovaj kritično važan evolucioni zapis pokazuje, po prvi put, da je grabež igrao ključnu ulogu u proliferaciji ranih životinjskih ekosistema“, objašnjava paleontolog Američkog muzeja prirodne istorije Rasel Biknel.
Ove fosilizovane školjke pripadaju ranom rođaku ljuske lampe, Lapvorthella fasciculata, pronađenom na današnjem Flinders Rangesu, Južna Australija. Živeli su i umrli usred jedne od najranijih eksplozija raznovrsnosti života na Zemlji, Kambrijske eksplozije.
Kako je došlo do tako brze diverzifikacije života dugo je fasciniralo istraživače. Jedan mehanizam koji je dobro poznat kao pokretač evolucije je bitka između predatora i plena, koja se često pretvara u neku vrstu „trke u naoružanju“.
Na primer, gljive stvaraju antibiotike protiv bakterija, a zatim pritiskaju bakterije da formiraju otpor, ili veliki smeđi slepi miševi (Eptesicus fuscus) koji eholokiraju da bi otkrili tigraste moljce (Bertholdia trigona) koji su tokom generacija razvili načine da zbune slepe miševe eholokacijom nazad.
„Interakcije grabežljivca i plijena često se promiču kao glavni pokretač kambrijske eksplozije, posebno u pogledu brzog povećanja raznolikosti i obilja biomineralizirajućih organizama u ovom trenutku“, kaže Bicknell. „Ipak, postoji malo empirijskih dokaza koji pokazuju da je plen direktno reagovao na grabež, i obrnuto.
Školjke L. fasciculata pružaju taj primer, drevnih vrsta koje su međusobno delovale koje oblikuju međusobnu evoluciju.
Pozicioniranje uboda i da su se pojavile na približno istoj tački u svim ispitivanim školjkama, kao i školjkama susednih vrsta, sugeriše da su bile rezultat grabežljive akcije, objašnjavaju istraživači.
Ljušture L. fasciculata variraju od veličine zrna peska do semena suncokreta, a istraživači su uspeli da pronađu više od 200 od njih pomoću izdajničke rupe predatora koji perforira.
Mapirajući ih prema njihovoj biološkoj starosti, Biknel i tim su mogli da vide da su školjke postale deblje nakon što je došlo do bujanja rupa, smanjujući učestalost školjki sa rupama.
Ali tokom vremena, grabežljivi crv ili mekušci su očigledno pojačali šta god da je bilo njegovo oružje za bušenje, što je rezultiralo perforiranim školjkama L. fasciculata koje su dostigle vrhunac od skoro četiri procenta. Debljina školjke se ponovo povećala, a broj perforiranih školjki se vratio na oko dva procenta.
Ovaj ciklus plena koji pojačava svoju odbranu i grabežljivca koji pojačava svoje oružje izgleda kao da ilustruje evolucionu trku u naoružanju – a star 517 miliona godina, sada je najraniji poznati primer.
Takođe „pokazuje brzu brzinu kojom su takve fenotipske modifikacije nastale tokom događaja Kambrijske eksplozije“, kaže Biknel.
Tako jaki pritisci selekcije u kombinaciji sa razdvajanjem mogu dovesti do stvaranja novih vrsta.