Da bi se povećanje globalne prosečne temperature ograničilo na 1,5°C, neophodno je drastično smanjiti emisiju ugljen-dioksida (CO 2 ) u atmosferu. To bi značilo da se većina postojećih energetskih resursa uglja, gasa i nafte u regionima širom sveta ne koristi, prema istraživanju koje je vodio Univerzitet u Barseloni i objavljenom u časopisu Nature Communications.
Novi članak predstavlja atlas nesagoreve nafte u svetu, svetsku mapu osmišljenu sa ekološkim i društvenim kriterijumima koji upozoravaju koji resursi nafte ne bi trebalo da se eksploatišu da bi se ispunile obaveze Pariskog sporazuma potpisanog 2015. za ublažavanje efekata klimatskih promena.
Članak vodi profesor Marti Orta-Martinez, sa Biološkog fakulteta UB i UB Instituta za istraživanje biodiverziteta (IRBio), a koautori su Gorka Munoa i Guillem Rius-Taberner (UB-IRBio), Lorenzo Pellegrini i Murat Arsel , sa Univerziteta Erazmus u Roterdamu (Holandija), i Karlos Mena, sa Univerziteta San Francisko de Kito (Ekvador).
Atlas nezapaljive nafte otkriva da je za ograničavanje globalnog zagrevanja na 1,5°C neophodno izbeći eksploataciju naftnih resursa u društveno-ekološki najosetljivijim oblastima planete, kao što su prirodna zaštićena područja, prioritetna područja za očuvanje biodiverziteta, područja visokog bogatstva endemskih vrsta, urbana područja i teritorije autohtonih naroda u dobrovoljnoj izolaciji.
Takođe upozorava da nevađenje naftnih resursa u ovim najosetljivijim oblastima ne bi bilo dovoljno da se globalno zagrevanje zadrži ispod 1,5°C kako je navedeno u Pariskom sporazumu.
Pariski sporazum je međunarodni ugovor o klimatskim promenama koji poziva na ograničavanje globalnog zagrevanja na ispod 2°C iznad predindustrijskog nivoa i ulaganje napora da se ono ograniči na 1,5°C. Potpisalo ga je 196 zemalja 12. decembra 2015. na Konferenciji UN o klimatskim promenama COP21 u Parizu i na snazi je od 4. novembra 2016. godine.
U tom kontekstu, atlas nezapaljive nafte pruža novu mapu puta za dopunu zahteva međunarodne klimatske politike—zasnovanu prvenstveno na potražnji za fosilnim gorivima—i za unapređenje socio-ekoloških mera zaštite u eksploataciji energetskih resursa.
„Naša studija otkriva koje resurse nafte treba držati pod zemljom, a ne komercijalno eksploatisati, sa posebnom pažnjom na ona ležišta koja se preklapaju sa područjima visokog endemskog bogatstva ili se poklapaju sa izuzetnim socio-ekološkim vrednostima u različitim regionima planete. Rezultati pokazuju da eksploatacija odabranih resursa i rezervi potpuno je nespojiva sa ispunjavanjem obaveza iz Pariskog sporazuma“, kaže profesor Marti Orta-Martines.
Sada postoji širok konsenzus među naučnom zajednicom da se globalno zagrevanje ograniči na 1,5°C ako želimo da izbegnemo dostizanje prelomnih tačaka Zemljinog klimatskog sistema, kao što su topljenje permafrosta, gubitak arktičkog morskog leda i ledenih pokrivača Antarktika i Grenlanda , šumski požari u borealnim šumama i tako dalje. „Ako su ovi pragovi prekoračeni, to bi moglo dovesti do naglog oslobađanja ugljenika u atmosferu (klimatske povratne informacije)“, navodi Orta-Martinez i dodaje da bi to „pojačalo efekte klimatskih promena i pokrenulo kaskadu efekata koji izazivaju svet do velikih, nepovratnih promena“.
Da bi se prosečno globalno zagrevanje ograničilo na 1,5°C, ukupna količina emisije CO 2 koja se ne sme prekoračiti poznata je kao preostali ugljenični budžet. U januaru 2023. godine, preostali budžet ugljenika za 50% šanse da se zagrevanje zadrži na 1,5°C iznosio je oko 250 gigatona CO 2 (GtCO 2 ). „Ovaj budžet se stalno smanjuje po trenutnim stopama emisija izazvanih ljudskim faktorom — oko 42 GtCO 2 godišnje — i biće potpuno potrošen do 2028. godine“, kaže istraživač Lorenco Pelegrini.
Sagorevanje svetski poznatih resursa fosilnih goriva rezultiralo bi emisijom od oko 10.000 GtCO 2 , 40 puta više od budžeta ugljenika od 1,5°C. „Pored toga, sagorevanje razvijenih rezervi fosilnih goriva—tj., onih rezervi naftnih i gasnih polja i rudnika uglja koji su trenutno u proizvodnji ili u izgradnji—emitovaće 936 GtCO2, četiri puta više od preostalog budžeta za ugljenik za globalno zagrevanje 1,5°C“, napominje stručnjak Gorka Munjoa.
„Cilj globalnog zagrevanja ne više od 1,5°C zahteva potpuno zaustavljanje istraživanja novih nalazišta fosilnih goriva, zaustavljanje izdavanja dozvola za ekstrakciju novih fosilnih goriva i prerano zatvaranje veoma značajnog udela (75%) nafte. , projekti vađenja gasa i uglja koji su trenutno u proizvodnji ili su već razvijeni“, napominju autori.
Sa perspektivom rezultata studije, autori pozivaju na hitnu akciju od strane vlada, korporacija, građana i velikih investitora — kao što su penzioni fondovi — da odmah zaustave svako ulaganje u industriju fosilnih goriva i infrastrukturu ako društveno-ekološki kriterijumi nisu ispunjeni. primenjena.
„Potrebna su ogromna ulaganja u čiste izvore energije da bi se obezbedila globalna potražnja za energijom, donele i podržale suspenzije i zabrane istraživanja i eksploatacije fosilnih goriva, kao i pridržavanje sporazuma o neširenju fosilnih goriva“, zaključuje tim.
