S vremena na vreme dolazi podsetnik da je naša planeta zaista neobična na toliko fantastičnih načina. Ti podsetnici ne moraju čak ni da dolaze iz daleka – oni mogu biti bliski kao naš sused.
Slično Zemlji, Mars doživljava trenutke u kojima njegovi meseci bacaju senke na njegovu površinu. Ali „pomračenja“ na Marsu, snimljena NASA roverima Opportuniti, Curiositi (ugrađena ispod), a sada i Perseverance, veoma se razlikuju od onih na Zemlji.
Marsovi meseci Fobos („strah“ na starogrčkom) i Deimos („strah“) kruže oko Marsa svakih 7,65 i 30,35 sati, respektivno, što je relativno treptanje u poređenju sa 27-dnevnom orbitom Zemljinog meseca.
Oni su takođe mnogo manji od Meseca, i znatno kvrgaviji – male moontatoe, umesto lepog okruglog diska koji vidimo kako blještavo sija na našem noćnom nebu.
Tehnički, ovi događaji nisu pomračenja kao što bismo ih doživeli, već tranziti koji nikada u potpunosti ne blokiraju sunčevu svetlost. Kada Marsovi kvrgavi mesečevi prolaze između Sunca i posmatrača na površini Marsa, oni ne pokrivaju zvezdu potpuno koliko Mesec može odavde na Zemlji.
Pogledajte primer tranzita kako ga vidi Perseverance u videu ispod.
Nije teško zamisliti Sunce kao džinovsku očnu jabučicu sa neobičnom zenicom, koja prati nešto nevidljivo posmatraču na površini.
Ako ostavimo na stranu maštovite ideje, naučnici su primetili čudan efekat na planetu sa prolaskom Fobosove senke. Mars InSight lender, opservatorija dizajnirana za merenje seizmičke aktivnosti, samo se blago naginje tokom ovih događaja. Naučnici su taj blagi nagib pripisali deformaciji površine Marsa kao rezultat vrlo blagog efekta hlađenja od smanjenog sunčevog zračenja.
Od dva meseca, Fobos ima veću siluetu, blokirajući čak 40 procenata sunčeve svetlosti, čak i kada ga u potpunosti proguta odsjaj. Deimos, mnogo dalji i manji, zaklanja mnogo manje svetlosti, naglašavajući koliko je naša planeta neverovatno posebna.
Tokom potpunog pomračenja Sunca na Zemlji, Mesečev disk savršeno pokriva disk Sunca, iako je Mesec mnogo manji.
To je zbog veoma fascinantne slučajnosti. Mesec je oko 400 puta manji od Sunca. Takođe je oko 400 puta bliže Zemlji od Sunca. To znači da izgleda da su Sunce i Mesec manje-više iste veličine na našem nebu.
Ovo se malo razlikuje, jer ni Zemljina orbita oko Sunca ni Mesečeva orbita oko Zemlje nisu savršeno kružne. Dakle, njihove veličine mogu izgledati nešto veće ili manje, u zavisnosti od orbitalnih pozicija. Tako dobijamo prstenasta pomračenja, kada Mesec ne pokrije sasvim Sunce, ostavljajući prsten svetlosti oko Mesečevog diska.
Što je još interesantnije, izgleda da se pojava naše vrste dogodila baš na vreme da se divimo tako savršenim pomračenjima. Mesec je započeo svoj život mnogo bliže Zemlji, a trenutno se udaljava brzinom od oko 3,82 centimetra (1,5 inča) godišnje. Dajte mu još oko 600 miliona godina i potpuna pomračenja Sunca više neće biti moguća.
Video ispod prikazuje Curiositi podatke o Deimosovom „pomračenju“.
Posmatranje pomračenja Sunca sa Zemlje može nas naučiti sjajnim stvarima o Suncu (i dozvoliti kritičan test opšte relativnosti pre više od 100 godina).
Na Marsu naučnici takođe mogu da koriste pomračenja da bi naučili stvari. Oni mogu da povežu kretanje Fobosa sa njegovim gravitacionim efektom na Mars i koriste te informacije da razumeju misterioznu unutrašnjost Marsa.
Da ne pominjem predviđanje konačne sudbine Fobosa. Mesec se sve više približava Marsu, i jednog dana će se toliko približiti da će ga Marsova gravitacija razdvojiti. Tada će, misle naučnici, crvena planeta privremeno imati prsten od Fobosa.
Praćenje Fobosa i Deimosa preko Marsovog neba može dati više podataka koji će pomoći u mapiranju i predviđanju ove nasilne sudbine.