Krila najmanjih ptica na svetu su gotovo nevidljiva magla dok šuškaju oko turista koji posećuju privatnu kubansku baštu koja je postala utočište vrstama u opadanju.
Pčelinji kolibri, koji meri samo pet do šest centimetara (dva inča), nalazi se samo na Kubi. Njegovi gubici su ogromni, a Međunarodna unija za očuvanje prirode (IUCN) kaže da je nestao iz mnogih oblasti zbog krčenja šuma.
Ali u Palpiteu, na jugozapadu zemlje, Bernabe Hernandez (75) pretvorio je svoju baštu u raj za malenu pticu.
„Nikad se ne umorimo od toga. Uvek otkrijemo nešto novo!“ rekao je dok je posmatrao dva kolibrija (Mellisuga helenae) kako se kreću prema visećem vodenom kupatilu.
Kubanci ih zovu „zunzuncito“, reč koja izaziva zvuk zujanja njihovih sićušnih krila, koja mogu da zamahnu i do 100 puta u minuti.
Kada je 2001. uragan Mišel, jedan od najjačih koji je ikada pogodio Kubu, razorio useve i domove u toj oblasti, „zunzuncito je nestao. Nije više bilo cveća, mnogi su umrli“, kaže lokalni ljubitelj ptica Orestes Martinez.
Ernandez se preselio u selo Palpite nakon što mu je uragan uništio dom. Vlada mu je dala zemljište za obnovu na ivici Sijenaga de Zapate, najveće močvare na Karibima.
Preselio sam se ovde, ali nije bilo ptica“, rekao je on za AFP.
„Zato sam zasadio ‘ponasi’ da pružim hlad i privučem neke ptice“, rekao je on, misleći na žbun čiji plod traže ptice.
Nije znao da je cveće žbuna poslastica za pčelinje kolibrije, koji su brzo sleteli u njegovu baštu, koja se takođe može pohvaliti stablima manga, guave i avokada.
„Kada sam prvi put video zunzuncito, mislio sam da je to insekt“, rekao je.
Odlučio je da zasadi više žbunja i njegova bujna bašta je ubrzo zujala od kolibrija, koji su se gnezdili u obližnjoj šumi.
Još jedan kolibri, kubanski smaragd, koji meri i do 10 centimetara, takođe često posećuje baštu koja je otvorena za turiste 2003. godine i sada je poznata kao „Kuća kolibrija“.
Posetioci podižu hranilice za ptice kako bi privukli male ptice bliže.
Vodiči iz Nacionalnog parka Sijenaga de Zapata, poznatog po svojoj raznolikosti ptičjeg sveta, sa preko 175 vrsta, pomogli su Ernandezu i njegovoj supruzi Huani Matos preciznom mešavinom vode i šećera u hranilicama.
Njih dvoje su postali stručnjaci za ponašanje ptice, ističući prelivenu crvenu glavu muškog pčelinjeg kolibrija, koji izgleda kao da nosi svetlucavu masku — ali samo tokom sezone parenja.
Za ornitologa amatera Martineza, bašta je važno utočište za minijaturnog kolibrija, klasifikovanog kao „skoro ugroženog“ od strane IUCN-a, koji procenjuje njegov broj na između 22.000-60.000.
Bašta pomaže u „zaštiti ptice. Tokom sezone parenja, ženka može lakše sakupljati hranu za piliće“.
