Na udaljenom Antarktiku, kolumbijski morski biolog Paulo Tigreros uranja mrežu u ledene vode u svom lovu na mikroplastiku u onome što bi trebalo da bude jedan od najbolje očuvanih ekosistema na svetu.
Poput sita, mreža propušta vodu dok zadržava male čvrste čestice koje plutaju u moreuzu Gerlache, prirodnom koridoru dugom oko 160 kilometara (99 milja) koji razdvaja arhipelag Palmer i kraj Antarktičkog poluostrva.
Mikroskopske studije i drugi testovi na uzorcima omogućiće timu naučnika da odredi nivo mikroplastike koju sadrže.
Mikroplastika su čestice napravljene od polimera i drugih toksičnih jedinjenja koje su manje od pet milimetara, i našle su se pod sve većom globalnom pažnjom jer su pronađene u okeanima, oblacima, hrani i širom tela životinja i ljudi.
Tigreros (51) i njegove kolege nalaze se na brodu ARC Simon Bolivar, brodu kolumbijske mornarice koji izvodi naučnu ekspediciju na Antarktiku i ne sumnjaju da će otkriti mikroplastiku u svojoj misiji.
Istraživanje koje je 2019. sproveo novozelandski Univerzitet u Kenterberiju otkrilo je postojanje mikroplastike u snegu na Antarktiku.
Više od 430 miliona tona plastike proizvede se svake godine širom sveta, prema UN.
Mikroplastika dolazi od raspada proizvoda kao što su sintetičke automobilske gume, tekstil i obični potrošački proizvodi.
Još malo se zna o njihovom uticaju na zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Tigreros je rekao da je mikroplastika već „sveprisutna“ u okeanima i da njeni efekti mogu biti fatalni za životinje i ekosisteme.
„Mi smatramo Antarktik kontinentom koji je potpuno izolovan“ od ljudskih aktivnosti, ali „on odražava ekološke probleme“ planete, rekao je Horhe Tadeo Lozano, istraživač sa Univerziteta u Bogoti, koji učestvuje u ekspediciji.
On je rekao da je mikroplastika možda stigla u region preko okeanskih struja. Mogu se transportovati i u atmosferi i putem izmeta morskih životinja i riba.
Tigreros pincetom uzima kril i neke alge iz svog uzorka.
Sićušni morski rak se hrani mikroskopskim algama poznatim kao fitoplankton, ali često greškom za hranu uzima sitne mikroplastične čestice.
Kril je zauzvrat izvor hrane za mnoge veće životinje, čime kontaminira ostatak lanca ishrane.
„Kada se kit hrani ovim krilom, mikroplastika najverovatnije ulazi u njegova creva“, što utiče na njegov plućni sistem, reproduktivni sistem, pa čak i na njegovu sposobnost da pliva, rekao je Tigreros.
Ledeni pokrivač Antarktika, dom pingvina i foka, godinama pati od porasta globalnih temperatura.
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA), u saradnji sa Argentinom, ovog meseca je pokrenula svoju prvu naučno-istraživačku ekspediciju za istraživanje obima mikroplastike na Antarktiku.
Prema IAEA, mikroplastika bi mogla dodatno oštetiti veliki beli kontinent „smanjivanjem refleksivnosti leda, menjanjem hrapavosti površine, promovisanjem mikrobne aktivnosti, delujući kao toplotni izolatori i doprinoseći mehaničkom slabljenju strukture leda“.
Prema podacima Svetske meteorološke organizacije, otapanje glečera, koji sadrže 90 odsto slatke vode na planeti, moglo bi da izazove porast nivoa mora i do 60 metara.
