Istraživačka grupa koju je predvodio Džošua Nojnubel sa Univerziteta Delaver, SAD, pratila je ponašanje miševa koristeći mašinsko učenje da bi razumela kako se oni nose sa agresivnim ponašanjem drugih miševa. Nalazi istraživača, objavljeni 15. oktobra u časopisu otvorenog pristupa PLOS Biologi, pokazuju da mužjaci miševa smanjuju agresivne susrete tako što pritrčavaju ženki miša kako bi odvratili pažnju agresivnog mužjaka miša.
Istraživači su zabeležili grupe od dva mužjaka i dve ženke miševa u interakciji tokom pet sati. Kao i mnoge druge životinje, i miševi imaju društvenu hijerarhiju, a u skoro svakoj zabeleženoj grupi jedan mužjak je uvek bio znatno agresivniji prema drugom.
Socijalne interakcije mogu biti izazovne za objektivno proučavanje, pa su istraživači koristili pristup mašinskog učenja da analiziraju agresivne interakcije i kako miševi reaguju. Ukupno su posmatrali preko 3.000 svađa između mužjaka miševa, a algoritam mašinskog učenja pomogao je istraživačima da odrede najverovatnije odgovore na agresiju i da li su ove akcije rešile ili unapredile sukob.
Istraživači su otkrili da je mužjak miša koji je agresivno naišao često trčao jednoj od ženki miševa i da je to smanjilo agresiju. Ovo može biti taktika „mamci i prebaci“, pošto je agresivni mužjak miša obično pratio drugog mužjaka, ali je potom stupio u interakciju sa ženkom miša umesto da nastavi agresivni susret.
Neke druge taktike, čak i kada bi na trenutak izbegavale agresiju, onda bi eskalirale u pune borbe. Međutim, istraživači su otkrili da to nije bio slučaj nakon mamca i prebacivanja. Nakon upotrebe ove taktike, tuče su se retko dešavale, mužjaci miševa su često ostajali dalje jedan od drugog, dok je agresivni miš nastavio da komunicira sa ženkom miša.
Iako mamac-i-svitch može biti efikasan način za deeskalaciju konflikata, može biti troškova za žrtvu, kao što je žrtvovanje vremena sa ženkama miševa, a dalja istraživanja mogu istražiti da li su ove taktike efikasne u većim grupama miševa.
Ova studija takođe pokazuje kako alati za mašinsko učenje mogu biti korisni za razumevanje ponašanja životinja, a slični alati bi se mogli koristiti za proučavanje koliko drugih vrsta sa društvenom hijerarhijom upravljaju agresijom.
Autori dodaju: „Koristeći veštačku inteligenciju, otkrili smo da se mužjaci miševa okreću obližnjim ženkama kako bi odvukli pažnju agresora i ublažili sukobe. Nakon agresivnog susreta, agresivni mužjak nakratko stupa u vezu sa ženkom pre nego što brzo pobegne, dok se fokus agresora pomera na nju“.
