Društvene interakcije su višestruka iskustva koja podrazumevaju razumevanje emocionalnih stanja drugih i odgovarajuće reagovanje. Neuronaučnici i psiholozi decenijama proučavaju društvene interakcije, u nadi da će razumeti njihove neuronske i bihejvioralne osnove.
Tim istraživača na Univerzitetu Sun Iat-Sen i Univerzitetu za nauku i tehnologiju Kine nedavno je sproveo studiju koja istražuje kako mužjaci i ženke miševa reaguju na bol drugih miševa. Njihovi nalazi, objavljeni u Neuronu, sugerišu da postoje i neurobiološke i bihejvioralne razlike između dva pola, posebno u odnosu na njihove empatičke odgovore.
„Prepoznavanje afektivnih stanja društvenih partnera i odgovarajući odgovor podstiče uspešne društvene interakcije“, napisali su Sunčang Fang, Džengi Luo i njihove kolege u svom radu. „Međutim, malo se zna o tome kako se afektivna stanja izražavaju i percipiraju i kako utiču na društvene odluke.“
Primarni cilj nedavne studije Fanga, Luoa i njihovih saradnika bio je da se dublje prodre u to kako muški i ženski sisari reaguju na drugu životinju u bolu, kako u pogledu njihovog ponašanja tako i moždane aktivnosti. Da bi to uradili, sproveli su seriju eksperimenata na miševima, gde su dva miša smeštena u bočne komore, dok je miš posmatrač smešten u centralni deo zajedničkog kaveza.
Jednom od miševa u bočnoj komori data je injekcija koja je izazvala bol u stomaku, dok drugoj dvojici nije dato ništa. Istraživači su pratili ponašanje miša u centralnom delu kaveza, koji je mogao slobodno da istražuje okolinu, a samim tim i da li da komunicira sa ostalim miševima i na koje načine.
U početku su se i muški i ženski miševi kretali u svom okruženju, pokazujući slično istraživačko ponašanje. Ipak, nakon nekog vremena, posebno pred kraj svakog eksperimentalnog ispitivanja, tim je otkrio da su muški miševi pokazali više negovanog ponašanja, dok su ženke pokazivale društvenu preferenciju za miša koji je bio u bolu, jer su provodili više vremena u njegovoj blizini i njuškajući to.
„Pokazali smo da muški i ženski miševi emituju različite olfaktorne znakove nakon što dožive nevolju“, napisali su istraživači. „Ovi znakovi aktiviraju različite neuronske krugove u piriformnom korteksu (PiC) i izazivaju seksualno dimorfno empatičko ponašanje kod posmatrača.
„Konkretno, PiC → PrL put se aktivira kod ženskih posmatrača, izazivajući društvenu preferenciju za uznemirenog partnera. Suprotno tome, PiC → MeA put se aktivira kod muških posmatrača, izazivajući prekomerno ponašanje koje se neguje.“
Ovaj različiti nervni put za koji su istraživači otkrili da se aktivira kod muških posmatrača potiče od nepoklapajućih populacija neurona PiC sa različitim potpisima ekspresije gena. Posebno, ovi potpisi ekspresije gena su regulisani transkripcionim faktorima i polnim hormonima.
Sve u svemu, njihova zapažanja sugerišu da su muški i ženski miševi biološki skloni da drugačije reaguju na druge miševe koji boluju. Dok je verovatnije da će se ženke zbližiti sa vršnjakom koji boluje, mužjaci imaju tendenciju da odgovore na tuđu bol prekomernom negovanjem sebe.
Rezultati ove studije bi uskoro mogli biti dalje istraženi i potvrđeni u dodatnim eksperimentima. U budućnosti, oni bi mogli utrti put za otkrivanje novih neuronskih procesa koji podupiru društveno ponašanje specifično za pol.
„Naša studija otkriva kako se unutrašnja stanja društvenih kolega obrađuju kroz seksualno dimorfne mehanizme na molekularnom, ćelijskom i nivou kola i nudi uvid u neuronske mehanizme koji podržavaju polne razlike u višim moždanim funkcijama“, napisali su istraživači.
