Nova pilot studija istakla je potencijal tehnike muzikoterapije da pomogne deci sa teškim stečenim povredama mozga (ABI) da ispune svoje ciljeve rehabilitacije pri hodanju.
Prvi istraživački projekat te vrste sugeriše da bi ritmička slušna stimulacija mogla da poveća fizioterapiju koja se obično nudi deci i mladima koji zadobiju tešku stečenu povredu mozga — za koje se veruje da ih ima oko 350 svake godine u Velikoj Britaniji.
Praksa ima za cilj da poboljša brzinu hodanja i kvalitet pokreta korišćenjem ritmova za pružanje znakova za brzinu koraka pacijenata. U uspostavljanju neuroloških veza između slušnih impulsa i fizičkih pokreta, pokazalo se da tehnika olakšava glatkije i koordinisanije obrasce hoda.
Iako potencijal ritmičke slušne stimulacije nikada ranije nije istražen u kontekstu lečenja dece sa ABI, otkriveno je da pristup poboljšava brzinu hoda među ljudima koji su pretrpeli moždani udar, onima koji žive sa Parkinsonovom bolešću i, odnedavno, decom sa cerebralna paraliza.
Svi učesnici pilot studije, objavljene u International Journal of Therapi and Rehabilitation i koja je uključivala stručnjaka za muzičku terapiju sa Univerziteta Anglia Ruskin (ARU), pokazali su poboljšanje kao rezultat ritmičke slušne stimulacije koja je dodata njihovom programu rehabilitacije, sa najizraženijim evidentan napredak u kvalitetu hodanja.
U svetlu ovih nalaza, autori studije veruju da bi dodavanje tehnike drugim intervencijama moglo pomoći u poboljšanju izgleda za decu sa ABI.
Dr Džonatan Pul, viši naučni saradnik na Institutu za muzička terapija Univerziteta Anglia Ruskin Univerziteta u Kembridžu i autor studije, rekao je,
„Ovo je prva studija koja se bavi ritmičkom slušnom stimulacijom za decu i mlade sa stečenom povredom mozga.“
„Kao pilot studija, ona pruža početne dokaze o uticaju muzike na rehabilitaciju hoda za ovu populaciju i otkrila je uvid u neka od pitanja za istraživače u ovoj oblasti.
„Iako pokazuju varijacije među učesnicima u prednostima ritmičke slušne stimulacije, nalazi studije su ohrabrujući i ukazuju na to da detaljnu procenu kvaliteta pokreta treba uzeti u obzir zajedno sa drugim testovima kada se meri funkcionalna dobit u rehabilitaciji hoda.“