Da li ste ikada čuli samo deo pesme i odmah znali šta sledi? Ili ste pokupili ritam refrena nakon samo nekoliko nota? Novo istraživanje Centra za muziku u mozgu na Univerzitetu Arhus i Centra za Eudaimoniju i ljudski procvat na Univerzitetu u Oksfordu otkrilo je šta se dešava u našem mozgu kada prepoznamo i predvidimo muzičke sekvence.
Rad je objavljen u časopisu Nature Communications.
Kada uključimo radio i naša omiljena pesma počne da svira, naš mozak reaguje po složenom obrascu, gde se aktiviraju oblasti koje obrađuju zvuk, emocije i pamćenje. U petlji unapred i povratne informacije, naš slušni korteks prvo reaguje na zvukove i šalje informacije drugim delovima mozga, kao što je hipokampus, koji je uključen u pamćenje, i cingularni girus, koji pomaže u pažnji i emocionalnoj obradi. Ovaj proces nam pomaže da brzo prepoznamo pesme i predvidimo šta sledi, čineći slušanje muzike prijatnim i poznatim iskustvom.
Poznavanje toga kako naš mozak reaguje na muziku može igrati ključnu ulogu u razumevanju naših kognitivnih funkcija, objašnjava jedan od vodećih istraživača iza studije, vanredni profesor Leonardo Boneti iz Centra za muziku u mozgu na Univerzitetu Arhus, „Naše istraživanje pruža detaljan uvid u sposobnost mozga da obrađuje i predviđa muziku i doprinosi našem širem razumevanju kognitivnih funkcija. Ovo bi moglo da napravi razliku za proučavanje zdravlja mozga, jer nudi potencijalne puteve za istraživanje kako starenje i bolesti poput demencije utiču na kognitivnu obradu tokom vremena.
U stvari, razumevanje načina na koji se naš mozak ljulja uz Boemsku rapsodiju ili reaguje na klasiku iz detinjstva može pomoći istraživačima da otkriju demenciju u budućnosti.
„Dugoročno gledano, ovi nalazi bi mogli da pomognu u razvoju alata za skrining za otkrivanje individualnog rizika od razvoja demencije samo korišćenjem moždane aktivnosti ljudi dok slušaju i prepoznaju muziku“, kaže Boneti.
U studiji, istraživači su izmerili moždane talase 83 osobe dok su slušali muziku, a nastaviće sa dodatnim studijama, kaže Boneti.
On dodaje: „Buduće studije bi mogle da istraže kako se ovi moždani mehanizmi menjaju sa godinama ili kod pojedinaca sa kognitivnim oštećenjima. Detaljnije razumevanje ovih procesa moglo bi dovesti do novih intervencija za poboljšanje kognitivnih funkcija i kvaliteta života za ljude sa neurološkim stanjima.“
