Švajcarski naučnici rekonstruišu klimu antičkog sveta koristeći male drvene artefakte okačene na mumificirane ostatke.
Tokom istorije, klima na Zemlji je pretrpela prirodne fluktuacije. Iako beznačajne u poređenju sa sadašnjom krizom, ove fluktuacije bi ipak bile dovoljne da naprave i unište imperije. Prema nedavnim studijama, oni bi prvo doprineli usponu Rimskog carstva, a zatim njegovom padu. Naučnici iz Bazela i Ženeve nastoje da rekonstruišu klimu drevnog Egipta kojim je vladao Rimljanin u pokušaju da bolje razumeju efekte koje je ona imala na istoriju regiona ili carstva. Njihov rad je objavljen u International Journal of Vood Culture.
Timu u svojim zadacima pomažu izvanredno kamenje iz Rozete u obliku drvenih etiketa pričvršćenih na mumije iz rimskog doba. Pre nego što su svoje preminule voljene poslali na balzamer, porodice bi na telo prilepile etiketu sa imenom umrle osobe, imenima njihovih roditelja i ponekad kratku versku poruku. Etikete su bile način da se identifikuju pokojnici, koji više ne bi bili prepoznatljivi kada su umotani u zavoje, i da se osigura da balzameri ne pomešaju tela.
Drvene etikete pružaju više informacija od samo identiteta Pkirisa, umrlog sina Besisa i Senpnoutha, ili pokojne Tsenpetese, kćeri Panahiba. Oni takođe sadrže dragocene informacije o klimi u to vreme jer, kao i svi drveni artefakti, imaju prstenove rasta. Svaki prsten označava prolazak jedne godine. Dobre godine označavaju široki prstenovi, jer je drvo brže raslo. Uži prstenovi mogu biti dokaz višegodišnje suše.
Nekoliko komada drveta očigledno nije dovoljno za rekonstrukciju klime tog vremena. Bilo bi neophodno posmatrati isti obrazac u najmanje nekoliko desetina uzoraka. Što je veći broj preklapanja, to su zaključci pouzdaniji. Pored toga, da bi se ponovo stvorile suptilnosti klimatskih fluktuacija, neophodno je uporediti prstenove rasta nekoliko vrsta drveća sa različitim odgovorima na klimatske uslove kao što su suša ili ekstremna vrućina.
„Zato su etikete mumija idealne za naše potrebe“, objašnjava Fransoa Blondel, arheolog sa Univerziteta u Ženevi. „Ne samo da ih ima na hiljade u muzejima širom sveta, već se prave od mnogo različitih vrsta drveća, kao što su bor, čempres, kedar i kleka.
U studiji, istraživač je analizirao prstenaste sekvence preko 300 oznaka. Zatim je identifikovao preklapanja – drugim rečima, slučajeve u kojima se sekvence prstena poklapaju jedna sa drugom.
Ova preklapanja daju početni prikaz kakva je klima nekada bila u istočnom Mediteranu, u savremenom Libanu, na grčkim ostrvima ili u ušću Nila – oblastima u kojima je drveće požnječeno. Ovde ima nekoliko dobrih godina i nesrećni niz suša, ali stvarni datumi su još uvek nejasni, objašnjava Fransoa Blondel. „Još ne možemo da dodelimo precizan datum prstenovima i događajima koje snimaju.
Sledeći korak napred će stoga biti lociranje ovih događaja u istoriji. Uz sreću, naučnici će pronaći primerak koji se može datirati. Zatim, tražeći preklapanja sa drugim oznakama iz iste vrste drveća i regiona, trebalo bi da budu u mogućnosti da odrede tačan datum. Ako ne, moraće da pribegnu radiokarbonskom datiranju.
Kombinovanjem nekoliko uzoraka drveta uzetih duž prstenova istog uzorka, moguće je statistički smanjiti nesigurnost datiranja—na praktično nulu u najboljem slučaju. Naučnici tek treba da pronađu prave uzorke i, pre svega, dobiju dozvolu od muzeja za invazivnu radiokarbonsku analizu.
Potraga je tek počela, objašnjava Sabine Huebner, vođa projekta SNSF koji pokušava da rekonstruiše klimu rimskog Egipta. Huebner, profesor antičke istorije na Univerzitetu u Bazelu, koordinira rad istoričara, arheologa i klimatologa. „Oznake mumija su samo pomoćno sredstvo koje koristimo da rekonstruišemo klimu rimskog Egipta, žitnice Rimskog carstva, i razumemo kako su klimatske fluktuacije uticale na promene u društvu, vladi i ekonomiji“, kaže ona.
To je savršen primer kako pitanja koja postavlja drevna istorija mogu biti od hitne važnosti za savremeni svet.