Fudbalski navijači pokazuju različite obrasce aktivacije mozga dok gledaju meč koji može izazvati pozitivne i negativne emocije i ponašanja, pokazalo je istraživanje predstavljeno sledeće nedelje na godišnjem sastanku Radiološkog društva Severne Amerike (RSNA). Istraživači kažu da bi implikacija ovih nalaza mogla da se proteže dalje od sporta do fanatizma u drugim oblastima, kao što je politika.
„Ova studija ima za cilj da rasvetli ponašanje i dinamiku povezanih sa ekstremnim rivalstvom, agresijom i društvenom pripadnosti unutar i između grupa fanatika“, rekao je glavni autor studije, dr Francisko Zamorano Mendieta, istraživač u Odeljenju za snimanje. na Clinica Alemana de Santiago, i vanredni profesor na Facultad de Ciencias para el Cuidado de la Salud, Universidad San Sebastian, Santiago, Čile.
Rivalstva sežu duboko u istoriji sporta, a navijači mogu biti veoma zaštitnički nastrojeni prema svom „domaćem“ timu i omiljenim igračima. Isti ti navijači proživljavaju čitav niz emocija gledajući kako njihov tim uspeva ili ne uspeva tokom utakmice ili meča, navijajući kada postignu gol ili besni zbog lošeg poziva. Ljubitelji fudbala su poznati po lojalnosti i entuzijazmu u timu, posebno u Evropi i Južnoj Americi.
Da bi stekli uvid u moždane mehanizme koji stoje iza ponašanja navijača, dr Zamorano i kolege su regrutovali 43 zdrava muška dobrovoljca koji podržavaju čileanske fudbalske timove za funkcionalnu MRI (fMRI) studiju.
Studija je uključivala fudbalske navijače iz dva najpopularnija čileanska fudbalska tima, koja se smatraju glavnim rivalima. Učesnici su bili podeljeni u dve grupe, 22 navijača jedne ekipe i 21 navijača rivalske ekipe. Učesnici su popunili anketu kako bi odredili rezultat fudbalske fanatizma i prošli su psihološke evaluacije.
Svim učesnicima je predstavljena kompilacija utakmica sa 63 gola. Dok su učesnici gledali kompilaciju utakmica, njihova moždana aktivnost je merena korišćenjem fMRI, neinvazivne tehnike snimanja koja otkriva promene u protoku krvi u mozgu.
Rezultati fMRI pokazali su da se aktivnost mozga promenila kada je tim navijača uspeo ili nije uspeo.
„Kada njihov tim pobedi, sistem nagrađivanja u mozgu se aktivira“, rekao je dr Zamorano. „Kada izgube, mreža mentaliteta se može aktivirati, dovodeći ventilator u introspektivno stanje. Ovo može ublažiti bol zbog gubitka. Takođe smo primetili inhibiciju moždanog čvorišta koje povezuje limbički sistem sa frontalnim korteksima, ometajući mehanizam koji reguliše kognitivnu kontrolu i povećava verovatnoću [zapadanja] u ometajuće ili nasilno ponašanje“.
Prema dr Zamoranu, nalazi mogu rasvetliti društvenu dinamiku u svim sferama života.
„Ljudi inherentno žude za društvenim vezama, bilo da se radi o članstvu u klubu za trčanje, učešću u grupi za diskusiju o knjigama ili angažovanju na virtuelnim forumima“, rekao je on. „Iako se ove društvene veze često formiraju oko zajedničkih verovanja, vrednosti i interesa, može postojati i element ubedljivog prozelitizma ili ‘grupnog mišljenja’, što može dovesti do nerazumnih uverenja i društvenih neslaganja.
Dr Zamorano veruje da revnost među nekim ljubiteljima sporta može poslužiti kao ubedljiv primer intenzivnog emocionalnog ulaganja, povremenog agresivnog ponašanja i narušene racionalnosti.
„Razumevanje psihologije grupne identifikacije i takmičenja može rasvetliti procese donošenja odluka i društvenu dinamiku, što će dovesti do potpunijeg razumevanja kako društva funkcionišu“, rekao je on.
Dr Zamorano je primetio da istraživanje fanatizma i pristrasnosti zahteva čvrste naučne okvire, ali je dodao da su arene poput političkih stavova, izborne lojalnosti, etničke pripadnosti, duhovnosti i pitanja identiteta često zaokupljene kontroverzama, što komplikuje napore da se preciziraju neurološki temelji ekstremne odanosti.
„Sportski fandom, s druge strane, predstavlja jedinstvenu priliku da se analizira kako intenzivna predanost utiče na nervnu aktivnost u manje spornom kontekstu, posebno naglašavajući ulogu negativnih emocija, povezane mehanizme inhibitorne kontrole i moguće strategije adaptacije“, rekao je on.
