Koliko dobro možemo da procenimo snagu sopstvenog imunog sistema? Odgovor je da smo iznenađujuće dobri u ovome. Studija psihologa iz Konstanca Stephanie Dimitroff ispitala je kako sveže vakcinisani ljudi procenjuju snagu svog imunološkog odgovora na odgovarajući patogen. Samoprocene učesnika su upoređene sa stvarnim brojem antitela u njihovoj krvi.
Generalno, predviđanja učesnika su iznenađujuće dobro odgovarala njihovim nivoima antitela. Ova veza je bila posebno jaka kada je imuni odgovor na vakcinaciju bio slab, odnosno telo nije bilo dovoljno zaštićeno od bolesti.
Na Univerzitetu u Konstancu, Stefani Dimitrof istražuje vezu između našeg mozga i našeg imunološkog sistema. „Slušajte svoje telo“, zaključuje ona iz svoje studije. „Oblast medicine se kreće ka većoj orijentaciji prema pacijentima. Naši nalazi podržavaju ideju da samopercepcija pacijenata pruža vredne naznake o njihovom zdravstvenom stanju. Lekari bi trebalo da ih više slušaju.“
Svi imamo osećaj za svoja tela i da li se osećamo dobro, bolesni ili povređeni. Jedan deo našeg mozga, insula, prima informacije od tela i daje nam osnovni utisak o njegovom stanju. Do sada se pretpostavljalo da je ovaj utisak prilično opšte prirode. Međutim, studija Stephanie Dimitroff sada sugeriše da naš mozak može da percipira stanje tela konkretnije nego što se ranije mislilo. Da li je moguće da naš mozak može da proceni stanje našeg imunološkog sistema?
„Naravno, naš mozak ne broji antitela. Ali naš imuni sistem je suštinski povezan sa centralnim nervnim sistemom“, objašnjava Dimitrof. „Imuni sistem se reguliše preko ove veze. I naš mozak takođe prima informacije od imunog sistema.“
Ova komunikacija između imunog sistema i centralnog nervnog sistema je ključna za naš osećaj blagostanja ili bolesti. „Ovde je važno znati: kada se osećamo bolesni, na primer, imamo prehladu, ovaj osećaj je prilično značajno uzrokovan komunikacijom imunog sistema sa centralnim nervnim sistemom“, kaže Dimitrof. „Mozak prima signale da nešto nije u redu sa telom i kao rezultat toga izaziva osećaj bolesti.“
Isti protok informacija između imunološkog i nervnog sistema može se generalno desiti i kada telo nije bolesno. To znači da je moguće da nam ovaj proces komunikacije daje utisak o našem imunološkom sistemu čak i kada smo zdravi. Studija Stefani Dimitrof istražuje da li je to zaista slučaj.
Nakon vakcinacije, učesnici studije su mogli da procene iznenađujuće dobro koliko je njihov imuni sistem pozicioniran da se bori sa odgovarajućom bolešću. Ovo je posebno važilo za ljude koji su razvili samo nekoliko antitela. U stvari, 71% učesnika koji se nisu osećali dobro zaštićeno nakon vakcinacije takođe je imalo ispodprosečan imuni odgovor. „Naš najznačajniji nalaz je da su oni koji su smatrali da nisu proizveli visoke nivoe antitela nakon vakcinacije često bili tačni u svojoj proceni.
Nasuprot tome, učesnici koji su ocenili svoj imuni odgovor kao dobar nisu uvek bili u pravu. Međutim, svi oni koji su imali posebno jak imuni odgovor takođe su izjavili da se osećaju dobro zaštićeno.
Za Stefani Dimitrof, međutim, još je prerano da se donose bilo kakvi konačni zaključci. Psiholog razmatra druge moguće uzroke, uključujući placebo efekat. To je zato što komunikacija između mozga i imunog sistema teče u oba smera. Signali iz našeg mozga stoga takođe mogu uticati na naš imuni sistem.
Ljudi koji čvrsto veruju u vakcinaciju ili su u osnovi optimisti mogli bi tako da razviju bolju imunološku odbranu (placebo efekat) i takođe se osećaju bolje zaštićeno. Stoga je moguće da je vera u efikasnost vakcine ono što poboljšava njenu efikasnost, a to bi takođe moglo objasniti visoku tačnost samoprocene.
„Naši rezultati sugerišu da je prilično verovatno da ljudi imaju stvarnu sposobnost da procene sopstveno zdravlje. Međutim, ne mogu isključiti da postoji kombinacija efekata u igri, uključujući placebo efekat i/ili osećaj optimizma“, Dimitrof kaže. Prema njenom mišljenju, imalo bi smisla ponoviti studiju kako bi se potvrdili rezultati i isključili alternativni uzroci.
Studija je proučavala ljude koji su primili vakcinu protiv COVID-19. Ova grupa učesnika je izabrana jer je posebno veliki broj ljudi primio vakcinu u leto 2021. godine, kada je studija sprovedena. U istraživanju je učestvovalo 166 osoba starosti od 18 do 59 godina. Rezultati su objavljeni u časopisu Biological Psychology.
