Puštanje monotonog zvuka stimuliše aktivnost gljivice koja promoviše rast biljaka, prema studiji objavljenoj u sredu, povećavajući mogućnost da bi puštanje muzike koristilo usevima i baštama.
Da li bi eksplozija Mocarta mogla da pomogne biljkama da rastu, dugo je bilo predmet naučne debate. Američka TV emisija „Razbijači mitova“ to je čak testirala, otkrivši da biljke izložene death metalu i klasičnoj muzici rastu malo bolje od onih koje su ostavljene u tišini, ali smatra da su rezultati neubedljivi.
Međutim, s obzirom da se biljni svet suočava sa gomilom izazova koje pokreće čovek – uključujući eroziju, krčenje šuma, zagađenje i rastuću krizu izumiranja – sve se više strahuje da će budućnost svetske biodiverziteta i useva biti ugrožena.
Prema novoj studiji u časopisu Biologi Letters, „uloga akustične stimulacije u podsticanju oporavka ekosistema i održivih sistema ishrane ostaje nedovoljno istražena“.
Na osnovu prethodnog rada koji je bakteriju E. coli izložio zvučnim talasima, tim australijskih istraživača je odlučio da proceni efekat zvuka na brzinu rasta i proizvodnju spora gljive Trichoderma harzianum.
Ova gljiva se često koristi u organskoj poljoprivredi zbog svoje sposobnosti da zaštiti biljke od patogena, poboljša hranljive materije u zemljištu i podstiče rast.
Istraživači su izgradili male zvučne kabine za smeštaj petrijevih posuda puna gljiva.
Umesto pop-bangera, svirali su „Tinnitus Flosser Masker na 8 kHz“. Ovo je bio zvuk iz jednog od mnogih video snimaka o belom šumu na Jutjubu koji imaju za cilj da ublaže tinitus ili pomognu bebama da zaspu.
„Pomislite na zvuk starog radija između kanala“, rekao je za AFP glavni autor studije Džejk Robinson sa Univerziteta Flinders.
„Izabrali smo ovaj monoton iz kontrolisanih, eksperimentalnih razloga, ali možda je bolje da je raznovrsniji ili prirodniji zvučni pejzaž“, rekao je on.
„Ovo zahteva dalje istraživanje.“
Petrijeve posude su puštale ovaj zvuk na nivou od 80 decibela pola sata dnevno.
Posle pet dana, rast i proizvodnja spora bili su veći kod gljiva koje su puštale zvuk, u poređenju sa onima koje su sedele u tišini.
Iako daleko od definitivnog, istraživači su predložili neke potencijalne razloge zbog kojih bi se to moglo dogoditi.
Akustični talas bi se mogao pretvoriti u električni naboj koji stimuliše gljive pod onim što je poznato kao piezoelektrični efekat.
Druga teorija uključuje sićušne receptore na membranama gljiva koje se nazivaju mehanoreceptori.
Oni su uporedivi sa hiljadama mehanoreceptora na ljudskoj koži koji igraju ulogu u našem čulu dodira – što uključuje reagovanje na pritisak ili vibraciju.
„Može biti da zvučni talasi stimulišu ove mehanoreceptore u gljivama, koji zatim pokreću kaskadu biohemijskih događaja koji dovode do uključivanja ili isključivanja gena – na primer, vrste gena odgovornih za rast“, rekao je Robinson.
„Naše preliminarno istraživanje sugeriše da gljive reaguju na zvuk, ali još uvek ne znamo da li to koristi biljkama. Dakle, ovo je sledeći korak“, dodao je on.
„Možemo li uticati na mikrobne zajednice tla ili biljaka u celini? Možemo li ubrzati proces obnove tla stimulisanjem zemlje prirodnim zvučnim pejzažima? Kakav uticaj to može imati na faunu zemljišta?“ upitao je.
„Postoji mnogo važnih pitanja kojima ćemo biti zauzeti.“
