Klimatske promene, visoka prevalencija hroničnih bolesti i alarmantni nivoi fizičke neaktivnosti tri su od centralnih izazova sa kojima se suočavamo u 21. veku.
Povećana učestalost, trajanje i intenzitet toplotnih talasa jedan je od neospornih znakova da su klimatske promene uveliko u toku. Prema različitim klimatskim scenarijima, do kraja veka između polovine i tri četvrtine svetske populacije biće izloženo smrtonosnoj toploti više od 20 dana godišnje.
Budući uticaj ekstremnih toplotnih događaja zavisiće od obima klimatskih promena, ali i od naše sposobnosti da im se prilagodimo tako što ćemo postati manje osetljivi i ranjivi na toplotu, a samim tim i otporniji. Kao istraživači u nauci o fizičkoj aktivnosti i fiziologiji životne sredine, procenjujemo kako nas usvajanje aktivnog načina života može učiniti bolje opremljenim da se nosimo sa rastućim globalnim temperaturama.
Kada je izloženo toploti, telo pokreće nekoliko odgovora da pokuša da je rasprši. Prvi je svestan i zavisi od bihevioralnih odluka koje donosimo da smanjimo izloženost, kao što je traženje hladnog mesta, uključivanje ventilatora ili smanjenje fizičke aktivnosti.
Drugo, ako ove strategije nisu dovoljne, mozak aktivira fiziološke odgovore koji su van naše kontrole; krvni sudovi u koži se šire da bi se povećao snabdevanje krvlju, a znojne žlezde povećavaju svoju aktivnost kako bi izlučile više znoja.
Stoga nije iznenađujuće da bilo koji faktor koji utiče na ove reakcije može da promeni sposobnost tela da adekvatno reaguje na izlaganje toploti.
Iako toplota utiče na sve nas, dokazi pokazuju da su određene grupe ljudi osetljivije na nju, što povećava njihovu ranjivost.
Brojni individualni faktori uključujući godine, postojeće zdravstvene probleme kao što su kardiovaskularne bolesti i dijabetes tipa 2, upotrebu određenih lekova (antiholinergici, beta blokatori, antidepresivi i diuretici, između ostalog), prekomernu težinu ili gojaznost, slabo funkcionalno i kognitivne sposobnosti i niska kardiorespiratorna kondicija su povezani sa smanjenom tolerancijom na toplotu i većim rizikom od razvoja zdravstvenih problema povezanih sa toplotom. Ovo se odražava u brojkama javnog zdravlja jer su ovi faktori povezani sa povećanim rizikom od hospitalizacije ili smrti tokom ekstremne vrućine.
Ovaj nalaz se može objasniti činjenicom da je nekoliko od ovih stanja povezano sa dva fiziološka odgovora:
- smanjeni kapaciteti dobrovoljne i autonomne disipacije toplote, koji povećavaju stres na telo;
- smanjen fiziološki potencijal, što smanjuje sposobnost organizma da se nosi.
Zajedno, ova dva stanja povećavaju verovatnoću da će stres koji se stavlja na telo dostići i premašiti fiziološki potencijal tela, povećavajući rizik od razvoja zdravstvenih problema povezanih sa toplotom.
Zanimljivo je da od mnogih faktora rizika za razvoj zdravstvenih problema povezanih sa toplotom, neki se mogu izbeći usvajanjem zdravog, aktivnog načina života. U stvari, obavljanje redovne fizičke aktivnosti tokom celog života moglo bi značiti da ste bolje opremljeni da se nosite sa rastućim globalnim temperaturama:
Fizička aktivnost bi stoga mogla dati važan doprinos našoj sposobnosti da se prilagodimo rastućim globalnim temperaturama, povećavajući otpornost pojedinca i zajednice.
Međutim, važno je napomenuti da se niz drugih faktora rizika ne može direktno promeniti zdravim i aktivnim načinom života, uključujući određene poremećaje mentalnog zdravlja, nizak socio-ekonomski status i ograničen pristup hladnim ili klimatizovanim mestima, između ostalog. Takođe je dobro poznato da su ljudi koji se bave intenzivnom do umerenom fizičkom aktivnošću tokom epizoda toplote izloženi većem riziku od razvoja zdravstvenih problema povezanih sa toplotom (poljoprivredni radnici, građevinski radnici, radnici u restoranima, itd.).
U Kanadi se prevalencija gojaznosti među osobama od pet do 17 godina skoro utrostručila u poslednjih 30 godina. Trenutno, više od devet od 10 mladih ljudi ne ispunjava kanadske smernice za 24-časovno vežbanje. Isto važi i za čitav svet.
U Kvebeku, nedavne brojke daju sliku koja je više nego alarmantna: smanjenje kardiorespiratornog kapaciteta za 15 procenata i smanjenje funkcionalnog kapaciteta za 30 procenata kod mladih ljudi u poređenju sa starijima koji su bili podvrgnuti istim testovima 1980-ih. Što je još gore, istraživači su primetili da među decom od 15 do 17 godina, šest od 10 dečaka i sedam od 10 devojčica imaju kardiorespiratorni kapacitet koji će ih izložiti kardiometaboličkim zdravstvenim problemima u budućnosti.
Ovakvi trendovi sugerišu da su današnji mladi ljudi sve manje opremljeni da tolerišu vrućinu, dok će joj biti sve više izloženi. Sa stanovišta javnog zdravlja, ovo je alarmantno. Održavanje redovne fizičke aktivnosti i adekvatne kondicije tokom života moglo bi mlade ljude učiniti bolje opremljenim da se suoče sa ovim izazovima.
