Paralizovani Švajcarac postao je prva osoba koja je testirala novu tehnologiju koja čita njegove misli pomoću veštačke inteligencije, a zatim prenosi signale preko sopstvenog nervnog sistema do njegovih ruku, šaka i prstiju kako bi povratio kretanje.
Tretman, kombinacija interfejsa mozak-kompjuter i kičmenog implanta, ranije je omogućio pacijentu sa paraplegijom da ponovo hoda, što je napredak koji je objavljen u naučnom časopisu Nature u maju.
Ali ovo je prvi put da se koristi za „funkciju gornjih ekstremiteta“, saopštila je u sredu holandska kompanija Onvard, koja stoji iza toga.
„Pokretljivost ruke je složenija“, rekla je za AFP hirurg Džoselin Bloh, koja je izvršila procedure implantacije.
Iako hodanje nosi svoje izazove – posebno ravnotežu – „muskulatura šake je sasvim u redu, sa mnogo različitih malih mišića koji se aktiviraju u isto vreme za određene pokrete“, rekla je ona.
Pacijent, koji želi da ostane anoniman, je 46-godišnjak koji je nakon pada izgubio ruke. Dve operacije obavljene su prošlog meseca u Univerzitetskoj bolnici u Lozani u Švajcarskoj.
Prvi je podrazumevao uklanjanje malog dela lobanjske kosti i umetanje moždanog implanta na njegovo mesto, koji je razvila francuska grupa CEA-Clinatec i meri nekoliko centimetara u prečniku.
U drugom, hirurzi su postavili stimulator otprilike veličine kreditne kartice koju je razvio Onvard u pacijentov abdomen i povezali ga preko elektroda sa vrhom njegovog kičmenog stuba.
Interfejs mozak-kompjuter (BCI) snima moždane signale i dekodira ih koristeći veštačku inteligenciju kako bi shvatio pacijentove namere, delujući kao „digitalni most“ za slanje ovih instrukcija stimulatoru kičmene moždine.
„Za sada ide dobro“, rekao je Bloh, koji je suosnivač kompanije Onvard i konsultant za kompaniju. „U mogućnosti smo da snimimo moždanu aktivnost i znamo da stimulacija funkcioniše“, rekla je ona.
„Ali prerano je govoriti o tome kakav je napredak postigao.
Pacijent je još uvek u fazi treninga i uči svoj moždani implant da prepozna različite željene pokrete.
Pokreti će tada morati da se vežbaju mnogo puta pre nego što postanu prirodni. Proces će trajati nekoliko meseci, kaže dr Bloh.
Predviđeno je da još dva pacijenta učestvuju u ovom kliničkom ispitivanju, a puni rezultati biće naknadno objavljeni.
Stimulacija kičmene moždine je već korišćena u prošlosti za uspešno pomeranje ruku paralizovanih pacijenata, ali bez čitanja njihovih misli uparujući je sa moždanim implantom.
A moždani implanti su već korišćeni kako bi pacijent mogao da kontroliše egzoskelet. Istraživačka organizacija Battelle koristila je moždani implant za vraćanje pokreta u pacijentovoj ruci – kroz rukav od elektroda postavljenih na podlakticu, stimulišući mišiće potrebne odozgo.
„Napred je jedinstven u našem fokusu na vraćanje pokreta kod ljudi koji imaju paralizu stimulacijom kičmene moždine“, rekao je izvršni direktor kompanije Dejv Marver za AFP, dodajući da bi tehnologija mogla da bude komercijalizovana do kraja decenije.
Moždani implantati su dugo bili zarobljeni u oblasti naučne fantastike, ali ova oblast sada brzo raste zahvaljujući firmama kao što su Sinchron i Neuralink Elona Maska.
Oni rade na tome da paralizovani pacijenti kontrolišu računare kroz misao, vraćajući, na primer, sposobnost pisanja.
